Јужна Србија Инфо
Ћирилица | Latinica

За оне који памте: Данас је 25. мај, Дан младости и Титов рођендан

Bookmark and Share

25.05.2018 Јужна Србија Инфо

Тито, партија, омладина, акција, штафете и слетови били су обележја једног од највећих празника старе Југославије. Старији - присетите се, а млађи - сазнајте како смо некада славили овај дан и откуд штафета…

Фото: Википедија
Фото: Википедија

И данас, 38 година после смрти Јосипа Броза Тита, у неким градовима региона живи сећање на празник који се широм бивше Југославије некада масовно славио као Дан младости и рођендан доживотног председника СФРЈ.

Иако је Тито званично био рођен 7. маја, 25. мај је обележаван као његов рођендан.

Централна манифестација увек је организована на тадашњем стадиону ЈНА у Београду, где су пионири, омладинци и припадници свих родова војске и морнарице изводили слет.

Титу је том приликом уручивана штафета младости, која је полазила сваки пут из другог места и из друге републике, али је увек масовно дочекивана широм градова некадашње Југославије.

По правилу, штафету младости Титу су, уз пригодну честитку са жељама за дуг живот и добро здравље, уручивали најбољи омладинци и омладинке.

Штафета је повезивала све градове, стазе, планине, реке којима су трчали, пливали, пловили или летели њени носиоци.

Свака штафета прича за себе

Поруке на штафетама су биле оригиналне и разновсрне, а аутори у већини случајева анонимни. Палице су најчешће прављене од дрвета и метала, са обавезном петокраком или пластичном буктињом на врху. Јавност је путем радија и телевизије, свакодневно информисана о кретању штафете и прославама организованим у њену част. На овај дан најбољи међу најбољима добијају признања за значајна остварења у протеклој години.

У првој Титовој штафети, учествовало је 12.500 омладинаца, који су претрчавши трасу дугу 9.000 километара, Титу предали првих девет штафетних палица и Плаву књигу са 15.000 потписа омладине Шумадије. Те прве штафете предате су му у Загребу, док је наредних година, све до 1956. Године Тито лично примао последње носиоце штафете пред Белим двором у Београду, чему је претходио свечани дочек на Тргу Републике.

Године 1957 на Титову иницијативу, тај догађај проглашен је за "Дан младости." До Титове смрт 1980. године, штафета се додељивала лично њему на Стадиону ЈНА у Београду.

Штафета младости 1980. године, која се у сусрет осамдесет и осмом Титовом рођендану, на дан његове смрти 4.маја затекла на путу по Хрватској, прекинула је свој пут и положена је на одру председника у Скупштини СФРЈ.

Штафета младости наставља свој живот и после смрти Јосипа Броза и постаје симбол љубави и оданости његовом делу. Са заклетвом Југословена да ће и убудуће бити чврсти и непоколебљиви на Титовом путу, предаје се испод портрета Јосипа Броза, председнику Савеза социјалистичке омладине Југославије .

Због штефаете је избио И скандал 1987. године. Тада је у Словенији објављено идејно решење љубљанског дизајнерског атељеа "Нови колективизам", у ствари је био преправљени немачки нацистички плакат, копија дела "Трећи рајх" Рихарда Клајна. Чак и решење које је на крају усвојено, разликовало се од претходних штафета. Урађена је од плексигласа, са осам капи крви које, гледано из данашње перспективе, могу наговештавати почетак проливања крви на нашим просторима.

А, штафета…и данас се носи из БиХ, Хрватске, Црне Горе..Крајње одредиште је Кућа цвећа у Београду.

Иначе, идеја о проношењу“штафте” родила се у глави панчевачког скојевца Мића Јосиповића 1944. године.

О томе је сведочио Витомир Сударски, мекадашњи председник општине Панчево, у својој књизи “Скице изгубљене повести. “

Наиме, штафетна палица је требало да буду уручена Брозу приликом велике Првомајксе параде у Београду 1945. године. Панчевци је требало да ту палицу донесу до Дунава и да је на средини реке (моста је тада био поручен) предају омладинцима Београда. О томе је обавешетен високи државни функционер Јово Бакић.

Било је то време велиек војне параде испред савезне скупштине, па је то била одлична прилика да штафета, ножена из руке у руку, стигне до вође и врховног команданта .

У међувремену, израда палице је поверена члановима СКОЈ-а у фабрици намештаја “Гај”. Последњих дана априла у Панчеву су одређени омладинци и омладинке , којима ће припасти част да понесу штафету. Прва је била Вера Васић, 16- годишња скојевка из “Текстилане”, а на самој обали Дунава требало је да је преузме и на средини реке преда колегама Васа Перин. Био је обезбеђен и камион за превоз омладинаца.

Случајно или не, тек, први који је лично Брозу предао штафетну палицу био је председник Централног комитета Народне омладине Југославије Мико Трипало, 1957. године. Последња која је имала ту част била је студенткиња из Приштине Санија Хисени, 25. маја 1979. године

Тог 1. маја одржан је митинг у старчевачкој шуми, а Душан Богданов -Сенко је предао омладинки Вери панчевачко првенче “Титове штафете.”Све је ишло по плану, али када је донета до Дунава, последњи носилац са панчевачке стране Васа Перин није имао коме да је преда. Он тада одлучује да настави до центра престонице, Првомајсксе араде и свечане ложе и сам је преда лично Брозу.

До проблема је дошло када је Перина надомак цилај зауставило обезбеђење. Покушао је несрећник да објасни панчевачки иницијативу, тражио је и да позову Јову Бакића, али ништа није вредело.

Успео је на крају да позове Бакића из просторија југословенског синдиката (данашњег Дома синдиката). Тада сазнаје да је Мића Јосиповичћ “заборавио главно” а да су Панчевци урадили шта је требало.

Добио је, ипак, обећање, да ће бити примљен у Белом двору по завршетку параде.

И ту није крај Периновим проблемима. Он је одвезен до капија двора, али даље није могао. Штафету је преузело обезбеђење уз обећенај да ће бити предата Титу.

Тек годину дана касније омладина Крагујевца предлаже масовно штафетно трчање широм Југославије, Маршал прву прима у Загребу 1946. године.

Тито је на челу СФРЈ био пуних 35 година и имао је несумњиво изузетан углед у тадашњем свету. Посебно је велики значај, у међународним односима, имала његова улога као једног од оснивача Покрета несврстаних, што је у тадашњим међународним околностима имало велику тежину.

Као вођа Комунистичке партије Југославије, предводио је партизански покрет у Другом светском рату, из кога је изашао као прослављени ратни командант, предводник најмасовнијег покрета отпора у окупираној Европи и неприкосновени лидер земље.

Тито је преминуо 4. маја 1980. године.

Коментара: 0


#   рођендан  СФРЈ  Јосип Броз Тито   Дан младости
@




[ Додај коментар ]