Због спорости суда држава нишлијки плаћа 600 евра

Њен тужбени захтев да буде враћена на посао у Завод за здравствену заштиту радника Ниш одбијен је као неоснован. Уставни суд јој је доделио новчану накнаду са образложењем да је повређено њено право на суђење у разумном року установљеном Уставом Републике Србије.

У образложењу одлуке Уставног суда наводи се да Закон о раду у оваквим случајевима прописује рок од шест месеци за правоснажно окончање судског поступка, па се трајање парнице од шест година и три месеца сматра повредом права на суђење у разумном року.

Дипломирани хемичар Љиљана Тодоров покренула је радни спор пред Општинским судом у Нишу против Завода за здравствену заштиту радника још 2004. године, захтевајући да се као незаконито поништи решење којим јој је престао радни однос у овој установи.

Током судског поступка одржано је десет, а одложено чак 19 рочишта, због чега је Уставни суд оценио да је дошло до неделотворног поступања Општинског суда и повреде права на разумно суђење. Наиме, како се наводи у одлуци Уставног суда, Општински суд је уместо да казни сведоке услед недоласка одлагао рочишта, што је довело до одуговлачења судског поступка.

Такође, Општински суд је одуговлачио и прослеђивање ревизије коју је Љиљана Тодоров изјавила против правоснажне судске одлуке, па је она упућена Врховном касационом суду тек 12. маја 2010. године , скоро годину дана након што је поднет овај ванредни правни лек.

Врховни касациони суд је 2011. године потврдио одлуку нижих судских инстанци и одбио тужбу Љиљане Тодоров, али то није утицало на њено право на надокнаду због неажурности судова, јер Уставни суд истиче да је право на суђење у разумном року независно од исхода судског поступка.