Земљотрес у Прокупљу изазвао страх

ПРО­КУ­ПЉЕ –Гра­ђа­ни Про­ку­пља ко­ји жи­ве у ви­ше­спрат­ни­ца­ма иза­шли су на ули­це, а по­трес се осе­тио и у су­сед­ним оп­шти­на­ма. И по­ред ви­бра­ци­ја у два на­вра­та, од ко­јих је пр­ва би­ла крат­ка, а дру­га тра­ја­ла пет до де­сет се­кун­ди, ве­ћих ште­та ни­је би­ло. На по­је­ди­ним ви­ше­спрат­ни­ца­ма пао је мал­тер са фа­са­де, а на не­ким ку­ћа­ма па­да­ли су дим­ња­ци и по­ко­ји цреп.

– За­чу­ла сам тут­ња­ву и кра­так по­трес. У пр­вом тре­нут­ку ни­сам по­ми­сли­ла да је зе­мљо­трес, већ да је не­што па­ло и не­где уда­ри­ло. Иза­шла сам на­по­ље и ви­де­ла да су ста­на­ри згра­де из­над мо­је ку­ће иза­шли у дво­ри­ште. Упла­ши­ла сам се, јер сам у том тре­нут­ку би­ла са­ма у ку­ћи, па сам и ја иза­шла. Не­ко­ли­ко ми­ну­та ка­сни­је, уз јак и стра­ви­чан звук де­сио се још је­дан по­трес, ко­ји је био мно­го ја­чи и ду­жи од пр­вог – ка­же Гор­да­на Ша­ћи­ро­вић, ко­ја жи­ви са по­ро­ди­цом у цен­тру гра­да.

Она до­да­је да се све де­си­ло ве­о­ма бр­зо и да не зна шта је у том тре­нут­ку ми­сли­ла. Ка­же да се са­мо мо­ли­ла Бо­гу да не до­ђе до тре­ћег по­тре­са, ко­ји би за трен ока мо­гао да сру­ши све што су она и њен су­пруг го­ди­на­ма сте­кли ра­де­ћи у ино­стран­ству.

– Још не­ких сат-два смо оста­ли ис­пред згра­де, углав­ном при­ча­ју­ћи нео­ба­ве­зне ства­ри да би скре­ну­ли па­жњу с оног што нас је сна­шло. Не пам­тим ја­чи зе­мљо­трес код нас – ка­же Гор­да­на.

И оста­ле Про­куп­ча­не је изненадио зе­мљо­трес. Ми­ро­слав Је­вре­мо­вић из По­штан­ске ули­це ка­же да је у тре­нут­ку пр­вог уда­ра ле­жао у кре­ве­ту, јер му је но­га у гип­су. По­што је он био кра­так, ни­је обра­ћао па­жњу, па је на­ста­вио да ле­жи. Ме­ђу­тим, де­се­так ми­ну­та по­сле то­га де­сио се но­ви зе­мљо­трес, ко­ји је по­чео да љу­ља ор­ма­ре и лу­сте­ре у со­би.

– Био сам са мај­ком у ку­ћи и, ка­ко је она ста­ра а ја са по­ло­мље­ном но­гом, тек по­сле дру­гог по­тре­са по­ку­ша­ли смо да иза­ђе­мо из згра­де. Ме­ђу­тим, док смо ми си­шли, све се већ сми­ри­ло, а ис­пред су би­ле го­то­во све ком­ши­је, ко­је су при­ча­ле о зе­мљо­тре­су – ка­же Је­вре­мо­вић.

И док се ве­ћи­на Про­куп­ча­на на­кон сат-два про­ве­де­них ис­пред сво­јих ку­ћа и згра­да вра­ти­ла уоби­ча­је­ном жи­во­ту, по­је­ди­ни су, ка­ко са­зна­је­мо, из­но­си­ли кре­ве­те на­по­ље и ноћ про­ве­ли под ве­дрим не­бом.