Zemljotres u Prokuplju izazvao strah

PRO­KU­PLjE –Gra­đa­ni Pro­ku­plja ko­ji ži­ve u vi­še­sprat­ni­ca­ma iza­šli su na uli­ce, a po­tres se ose­tio i u su­sed­nim op­šti­na­ma. I po­red vi­bra­ci­ja u dva na­vra­ta, od ko­jih je pr­va bi­la krat­ka, a dru­ga tra­ja­la pet do de­set se­kun­di, ve­ćih šte­ta ni­je bi­lo. Na po­je­di­nim vi­še­sprat­ni­ca­ma pao je mal­ter sa fa­sa­de, a na ne­kim ku­ća­ma pa­da­li su dim­nja­ci i po­ko­ji crep.

– Za­ču­la sam tut­nja­vu i kra­tak po­tres. U pr­vom tre­nut­ku ni­sam po­mi­sli­la da je ze­mljo­tres, već da je ne­što pa­lo i ne­gde uda­ri­lo. Iza­šla sam na­po­lje i vi­de­la da su sta­na­ri zgra­de iz­nad mo­je ku­će iza­šli u dvo­ri­šte. Upla­ši­la sam se, jer sam u tom tre­nut­ku bi­la sa­ma u ku­ći, pa sam i ja iza­šla. Ne­ko­li­ko mi­nu­ta ka­sni­je, uz jak i stra­vi­čan zvuk de­sio se još je­dan po­tres, ko­ji je bio mno­go ja­či i du­ži od pr­vog – ka­že Gor­da­na Ša­ći­ro­vić, ko­ja ži­vi sa po­ro­di­com u cen­tru gra­da.

Ona do­da­je da se sve de­si­lo ve­o­ma br­zo i da ne zna šta je u tom tre­nut­ku mi­sli­la. Ka­že da se sa­mo mo­li­la Bo­gu da ne do­đe do tre­ćeg po­tre­sa, ko­ji bi za tren oka mo­gao da sru­ši sve što su ona i njen su­prug go­di­na­ma ste­kli ra­de­ći u ino­stran­stvu.

– Još ne­kih sat-dva smo osta­li is­pred zgra­de, uglav­nom pri­ča­ju­ći neo­ba­ve­zne stva­ri da bi skre­nu­li pa­žnju s onog što nas je sna­šlo. Ne pam­tim ja­či ze­mljo­tres kod nas – ka­že Gor­da­na.

I osta­le Pro­kup­ča­ne je iznenadio ze­mljo­tres. Mi­ro­slav Je­vre­mo­vić iz Po­štan­ske uli­ce ka­že da je u tre­nut­ku pr­vog uda­ra le­žao u kre­ve­tu, jer mu je no­ga u gip­su. Po­što je on bio kra­tak, ni­je obra­ćao pa­žnju, pa je na­sta­vio da le­ži. Me­đu­tim, de­se­tak mi­nu­ta po­sle to­ga de­sio se no­vi ze­mljo­tres, ko­ji je po­čeo da lju­lja or­ma­re i lu­ste­re u so­bi.

– Bio sam sa maj­kom u ku­ći i, ka­ko je ona sta­ra a ja sa po­lo­mlje­nom no­gom, tek po­sle dru­gog po­tre­sa po­ku­ša­li smo da iza­đe­mo iz zgra­de. Me­đu­tim, dok smo mi si­šli, sve se već smi­ri­lo, a is­pred su bi­le go­to­vo sve kom­ši­je, ko­je su pri­ča­le o ze­mljo­tre­su – ka­že Je­vre­mo­vić.

I dok se ve­ći­na Pro­kup­ča­na na­kon sat-dva pro­ve­de­nih is­pred svo­jih ku­ća i zgra­da vra­ti­la uobi­ča­je­nom ži­vo­tu, po­je­di­ni su, ka­ko sa­zna­je­mo, iz­no­si­li kre­ve­te na­po­lje i noć pro­ve­li pod ve­drim ne­bom.