Живот у напуштеном аутомобилу

Многи грађани ће Нову годину дочекати на неком од градских тргова широм Србије. Уз звуке добре музике у слављеницком расположењу, снег и ветар неће те вечери представљати проблем. Бескућници или скитнице како сами себе називају - не мисле тако.

"Само да и ова зима буде блага као прошла, иначе нећу моћи да издржим у овом аутомобилу. Хладно је и дува са свих страна", каже Марко Тосковић, најпознатији бескућник у Алексинцу.

"Нисам имао где. Живот у алексиначком дому за децу без родитеља је био неподношљив. Тукли су ме старији домци, управници истеривали и слали у психијатријске болнице од Топонице до Ковина преко Лазе Лазаревић. Лекари су говорили да сам нормалан, али васпитно запуштен", сведочи Марко.

Он каже да је од васпитаца тражио да га науче "да нешто ради, да буде способан за самосталан живот, али…"

Напунио је 18 година новембра ове године. Тог дана је за државне органе Србије постао збринут случај. "Одгојили" су га до 68 кг тежине и 178 цм висине. Платили су му таксу за личну карту и препустили га "Божијој вољи".

Иако годинама нико не брине о њему, он покушава да преживи.

"Жицкам за храну, цигарете. Алексинчани знају да сам поштен, не крадем па ми дају старе ствари да се обучем. Најгоре ми је кад је зима, јер немам где да се окупам", каже он.

Опширније о овој потресној причи прочитајте на овом сајту.

ДЕМАТНИ ЦЕНТРА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ПРОЧИТАЈТЕ ОВДЕ http://www.juznasrbija.info/vesti/484.html