Отпуштања су коштала Лесковац 300 милиона динара

Влада Србије као један од главних задатака одредила је и смањење администрације на свим нивоима. Идеја није нова. Пре пет година Лесковац је изабран за реализацију пилот пројекта о смањењу градске администрације, јер је у односу на број становника имао најгломазнију градску управу. Из градског буџета у то време се финансирало или суфинансирало 1.920 запослених. Градоначелника Лесковца др Горана Цветановића (СНС) најпре питамо да ли је тај пројекат реализован на прави начин и који су ефекти.

– Превелики број радника је и те како оптерећивао функционисање града. То се видело и у незнатном проценту који је издвајан за инвестиције, јер је две трећине буџета ишло на плате запослених. Према стандардима Европске уније, на хиљаду становника запослен је један службеник. Долазимо до закључка да град који има 165.000 становника треба да има око 170 запослених у администрацији. У рационализацији која је спроведена марта 2010. године, без посла је остало 317 људи. Рационализација је урађена на катастрофалан начин, без критеријума и без оцењивања квалитета рада, са последицама које се још осећају.

Према нашим сазнањима, град је морао да подигне кредит да би исплатио отпремнине. Друго, суд је неке од отпуштених радника вратио на посао, а није мали број ни оних којима су на основу судских решења исплаћене надокнаде које им припадају. Тако испада да је ћар појео вајду, односно да град, не само што није уштедео, већ је буџет додатно оштећен.

– Град је онда подигао кредит од 84 милиона динара, са каматом од 5,3 милиона и издвојио сопствена средства у износу од 54,2 милиона динара и тако долазимо до броја од 143,5 милиона. Отпуштени радници су преко суда затражили повратак на посао. Процес је трајао две-три године, па је износ накнада био све већи и креће се од 1,7 до четири милиона динара. У читавој 2013. и првој половини ове године град је потрошио око сто милиона динара да би исплатио све те људе. Очекујемо да до краја овог тешког процеса рационализације, све то кошта око триста милиона динара.

Пошто је то био државни пројекат, да ли је Република Србија материјално помогла његову реализацију?

– Држава се није укључила ни административно, ни финансијски да помогне граду.

Колико тренутно има запослених у градској управи, јавним предузећима и установама културе који се финансирају из градског буџета?

– Тренутно се из буџета финансира или суфинансира 1641 запослен. Ако додамо и 78 запослених по уговору о делу, онда је то 1.719 људи. Управо је стигао допис премијера Александра Вучића да се рок за ангажовање по уговору о делу продужава до 31. октобра ове године и ми ћемо те људе држати све док то влада дозвољава.

У градском буџету увек је постојао диспаритет између прилива и одлива новца. Ко најдуже чека своју зараду и како мислите да решите тај проблем?

– Проблем решавамо на једина два могућа начина. Када смо моји сарадници и ја преузели одговорност за управљање градом, смањили смо плате на свим нивоима. Сада смо донели одлуку да не исплаћујемо све оно што је везано са службена путовања, дневнице, рад у управним и надзорним одборима, тако да на тај начин постижемо уштеде. Друго, финансијска дисциплина је на вишем нивоу. Влада Србије увела је обавезу да све обавезе морамо да платимо у року од 45 дана. То значи да кад неко други преузме руковођење градом, неће моћи да наследи дуг већи од оног који је настао у последњих 45 дана. Ми смо од претходне власти наследили дуг од две милијарде динара и до сада смо вратили 1,3 милијарде. Што се тиче плата, највише касне у јавно-комуналним предузећима. Али, нека до њих морају сама да остварују профит, рецимо, „Дом” „Топлана”, „Водовод”. Али има предузећа без којих град не може да функционише и која без градских субвенција не могу да опстану, као што су „Комуналац” и ЈКП „Грделица” која се баве хигијеном и одржавањем зеленила.

Подршка запошљавању

У 2013. години из градске касе смо издвојили око 60 милиона динара за запошљавање нових радника. Педесеторо људи добило је по 160.000 динара за самозапошљавање. За ту намену издвојили смо осам милиона. Са преко 22 милиона динара стимулисали смо привреднике који су запослили 183 особе. У јавним радовима било је ангажовано 130 људи, за то смо издвојили око десет милиона динара. Сваке године запошљавамо студенте са подручја града који студије заврше са просеком оцена изнад девет. Прошле године посао је добило 38 свршених студената, за шта смо издвојили 20 милиона динара. Са том праксом ћемо наставити, најављује градоначелник Лесковца.