Проф. др Гргуревић: Пољопривредни и гастро-туристички ресурси највећи изазов

Том приликом разговарали смо са проф. др Славенком Гргуревићем о положају и развоју малог и средњег предузетништва у региону и Србији.

Ако се не варам прошло је три месеца од доношења "Нишке предузетничке иницијативе"?

 - Тако је! Два су разлога нашег синоћнег окупљања. Први је споразум о Нишкој предузетничкој инијативи у сарадњи са владом Републике Буграске, потписан пре три месеца, а односи се на развој малог и средњег предузетништва. 28. новембра прошле године на овм истом месту, окупили су се предузетници са идејом и иницијативом како да се побољша и деловање малог и средњг сектора у прдузетништву на локалном нивоу. Тада је прихваћен концепт локалног развоја који је у већини случаја идејно прихваћен од присутних челника локалних самоуправа у региону.

Други разлог је наставак и сагледавање ситуације у овом сегменту привреде, с обзиром да су 2016. годинау, Влада Србије и сам премијер Вучић, прогласили годином предузетништва. Сам премијер је још на почетку свог мандата, тачније у свом инагурационом говору стриктно нагласио да ће велика пажња бити посвећена приватном сектору. Ми у Унији послодаваца смо то доживели као одлучан "марш" у правцу агресивног развоја приватног сектора. И не само то, већ ставрање услова за развој подстицајног елемента. Ми смо задовољни да је сам премијер схватио важност приватног пословања.

     - Ја сам имао прилику да упознам чувеног уметника Ендија Ворхола, и сећам се где он каже да су "уметност и рад креација, али да је највећа креација, прављење новца".

Кључна ствар за напредак привреде једне земље је развој малог и средњег предузетништва и то нам говори историјско искуство са запада.

У Србији има 316.000 послодаваца, од чега је 99 одсто у рукама малог и средњег бизниса. Њихово учешће у запослености је 60 одсто, а у друштвеном дохотку 50 одсто, док је учешће у извозу само 4 одсто.То мора да се измени. У развијеним земљама слика је потпуна другачија, чак и до 60 одсто иде учешће у извозу, и то видимо на примеру Јапана.

Нишка предузетничка иницијатива је једини и крунски документ донет на ову тему, који јасно прецизира који курс треба Влада Србије да заузме у својим реформама. 

Суштина и јесте да се олакша пословање, а да се природно након тога буџет више пуни. Ја сам сигуран да је влада то препознала, и ја ћу инсистирати на Нишкој декларацији при мом скорашњем сусрету са премијером Вучићем.

Из Ниша долазе још неке иницијативе управо везане за ову проблематику. Да ли сте упознати са тим?

 - Ако се не варам, мислите на идеју и ницијативи о институционалној правној помоћи предузетника и занатлија. То је права ставр коју је изнео адвокат Срђан Алексић и ја је апсолутно подржавам, а то све показује да је југ Србије спреман да се развија у предузетничком духу, а могућности су огромне. Пре свега у пољопривреди, туризму и угоститељству. Треба искористити све локалне брендове, као на пример пеглана кобасица, баница, белмуж. То су брендови, који ако се стекну услови за проширење производње, могу да нађу своје место и на западном тржишту, или да поред туристичких потенцијала у гастро-туристичком смислу привуку и задрже што већи број туриста.

Актуелан и позитиван тренд доласка великог броја туриста из окружења, поготово из Бугарске треба да се одржи и повећа. А да би се то десило, предузетници, занатлије морају да имају одређене услове и развијају свије мале и средње послове. 

Мали је број малих приватних пољопривредних газдинства у односу на целокупну површину обрадиве земље. Сви хвале наше воће и поврће, али кад дође до озбиљних преговора испостави се да немамо потребан капацитет за извоз.

То су све ствари које ће Унија послодаваца предочити у практичном смислу Влади Србије и премијеру Вучићу.

Пословање треба олакшати људима који овде живе и раде, они остају овде. Странци дођу, направе бизнис, продају га и оду.

Суштина је понављам, олакшати пословање нашим људима овде на својој земљи у локалу!