Култура

Кратки уметнички филм “Жена у црвенм – арија морског коњића” данске уметнице Марије Дубин премијерну светску премијеру имао је синоћ у нишком биоскопу Купина.

Историјски Архив „Топлице“ у сарадњи са Министарством културе, Општином Прокупље и Народним музејом Топлице, поводом 100 година Великог рата организовао је свечану промоцију тематског зборника Други пешадијски пук „Књаз Михаило“- Гвоздени пук у ослободилачким ратовима 1912-1918.

Прослављена српска глумица Љиљана Стјепановић гостовала је синоћ у Врању, на Бориним позоришним данима где је у оквиру пратећег програма уприличено вече са овом глумицом.

У Галерији Народног музеја у Врању биће промовисана књига „Шпијунско ратовање Краљевине Србије уочи Великог рата“ која је објављена у оквиру издавачке делатности Факултета за инжењерски менаџмент, а занимљиво је да се као коаутор појављује градоначелник Врања Зоран Антић.

Под диригентском палицом маестра Владислава Чернушенка, концерт у Саборној цркви је отворен духовном композицијом "Њест Свјат", као и делима из световног опуса Стевана Мокрањца.

Комадом прослављене глумице Мире Фурлан “Док нас смрт не раздвоји“, у извођењу београдске Радионице интеграције и режији Микија Манојловића, у Врању 21.октобра почињу 34.“Борини позоришни дани“. Представа "Док нас смрт не раздвоји" отвара "Борине позоришне дане"

Није лако одглумити америчку драму „Трамвај звани жеља“ аутора Тенеси Вилијамса ни на матерњем језику, али су ученици нишке Гимназије „Светозар Марковић“ у Нишу то одлично извели и на енглеском. И то пред америчким амбасадором у Србији Мајклом Кирбијем и његовом породицом, на Факултету драмских уметности у Београду.

у уторак 21. октобра 2014. године на Факултету уметности у Нишу у Малој сали (Кнегиње Љубице 10) са почетком у 12 сати одржаће се промоција ЦД-а Николе Пековића у издању Факултета уметности у Нишу.

Поводом обележавања стогодишњице од почетка Првог светског рата, у Музеју Понишавља отворена је изложба "За краља и отаџбину - Пироћанци у Првом светском рату".

Области југоисточне Србије по много чему специфичне занимљиве су и са свога језика, којим одступају од оних говора који су у културном развоју Срба стекли част да буду основица књижевног, а потом и стандардног и службеног језика.