Бојама природе и уметника: Ђавоља варош, бисер општине Куршумлија

Мистику целог локалитета чине 202 земљане пирамиде. Када једна кула нестаје одмах се ствара нова, а за то се стара природа, како би број увек био исти.

Овај геоморфолошки феномен је јединствен у Србији и врло редак у свету. У Европи има сличних појава, а најсличнија је „Башта богова “ у Америци. Земљане фигуре са каменим капама на врху, које су настале ерозијом земљишта, смештене су у две јаруге - Паклену и Ђавољу. Атрактивност овог чуда природе допуњује и околни природни амбијент који око земљаних фигура делује сурово, скоро мистично, а у ширем окружењу живописно и питомо, затим црква и неколико занимљивих рударских јама и извора.

Туристи не скривају одушевљење природом која окружује Ђавољу варош. Извор „Црвено врело“ је прва атракција, док не дођу подно земљаних фигура, Ђавоља варош спада у ред најпосећенијих дестинација у општини Куршумлија, где долазе организоване екскурзије, затим страни туристи, међу којима су Руси, Пољаци, Бугари, Македонци али долазе из осталог дела Европе и света. Томе је највише допринела кандидатура Ђавоље вароши за Светско чудо природе. Занимљиво је да се један пар овде венчао.

-Ово је најлепши драгуљ Топлице. Ко једном посети ово место сигурно ће доћи поново. Ђавоља варош и околина биће вечита инспирација уметника -рекла је Топличким вестима, Надица Гавриловић-Ђурашковић, чија фотографија “Ђавоља варош” је ове године била једна од најлепших на конкурсу Викимедије.

О Ђавољој вароши има више легенди. По једној реч је о окамењеним сватовима, где су људи по налогу ђавола, решили да венчају брата и сестру. Да се то не би догодило умешала се божија сила, која их је све окаменила и спречила грех.

Сликарска колонија која се организује традиционално сваке године окупља уметнике из земље и света, који бележе чудно извајане фигуре, дивљину и мистику целокупног локалитета.
Локалитет Ђавоља варош је стављен под заштиту државе још 1959. године, а 1995. године је Уредбом Владе Републике Србије проглашен за природно добро од изузетног значаја и стављен у прву категорију заштите – споменик природе.