Гитарска легенда стиже у Србију: Ал Ди Меола отвара Нишвил

Амерички гитариста, италијанског порекла Ал Ди Меола који је под својим именом објавио преко 20 албума, од којих многи данас имају култни статус, један је од пионира не само џез рока већ и фузије џеза и традиционалних музичких форми са разних меридијана – а највише из Шпаније и Латинске Америке. Композиција “Mediteranen Sundance” са Ди Меолиног албума “Elegant Gypsy” из 1977. године на којој је као гост наступио чаробњак фламенко гитаре Paco De Lucia – сматра се манифестом фузије џеза и шпанске традиционалне музике.

Рођен је у Њу Џерсију 1954. године где је, како сам каже, одрастао на музици Елвиса Прислија, састава Вентурес, али највећи утицај да се озбиљно посвети музици, односно, гитари - на њега су оставили The Beatles. Зато његов албум из 2013. године “All Your Life - A Tribute To The Beatles”, снимљен у чувеном Abbey Road студију (у којем су Беатлес снимили неке од својох најбољих албума), никако не треба сматрати уклапањем у можда и помодну традицију да џезери изнова и изнова, обрађују песме ливерпулске четворке и често посвећујући им и целе албуме – већ као најискреније враћање сопственим музичким почецима и одавање почасти својим првим идолима. “Тим албумом - каже Ди Меола - направио сам пун круг у својој каријери. У међувремену сам свирао много различите музике: џез, фусион, експериментисао са тангом, фламенком, бразилском, афричком и блискоисточном музиком... али Битлсе никада нисам престао да обожавам и фрапантно је колико њихова музика и данас покреће”. Када је реч о џезу, Ал истиче да су му први узори били Tal Farlow и Kenny Burrell, али када је крајем шездесетих открио једног од пионира џез рока - Larry Coryell-а, почео је да одлази на све његове наступе у Нујорку – и почео да вежба и по више од осам сати дневно. Интересантно је да је су се десетак година касније управо Ал Ди Меола и Larry Coryell смењивали на истој позицији у чувеном Guitar Триу у којем су били и John Mclauglin и Paco De Lucia. Године 1971. Ди Мела је уписао Berklee и почео да свира у фусион квартету који је предводио клавијатуриста Barry Miles. Снимак једног наступа стигао је до Чика Корие, који 1974. позива тада деветнаестогодишњег Ди Меолу да се придружи фусион супер групи Return To Forever (у чијој су постави тада били и Stanley Clarke и Lenny White), што је практично и лансирало младог гитаристу у жижу пажње џез јавности. Са Return to Forever Ди Меола је снимио три албума (од којих је “No Mystery” из 1975. године добио Grammy награду), да би по престанку рада групе, сигурним корацима отпочео соло каријеру.

Почетак осамдесетих на светској сцени обележио је и велики успех супер групе “Guitar trio” у којој су уз Ди Меолу били Paco De Lucia и John Mclaughlin. Концерти овог ол старс трија били су месецима унапред распродати широм света, а први албум “Friday Night in San Francisco” снимљен на концерту, постао је прави оријентир за многе будуће пројекте и продат у тиражу од преко два милиона примерака. Године 1981. Ди Меола је након четири узастопне титуле које су му доделили читаоци “Guitar Player” магазина - примљен и у “Кућу славних”. Својеврсно признање било је и када је 1985. године, гитариста Stanley Jordan који је унео револуцију у начину свирања гитаре позвао управо Ди Меолу да продуцира деби албум “Magic Touch”.

Ал Ди Меола је пођеднако успешан и са електричном и са акустичном гитаром, а на списку именаса којима је снимао и наступао су осим до сада поменутих и: Jaco Pastorius, Carlos Santana, Steve Winwood, Wayne Shorter, Tony Williams, Herbie Hancock, Jean-Luc Ponty, Jan Hammer, Anthony Jackson, Gonzalo Rubalcaba, Milton Nasciemento, Egberto Gismonti, Stevie Wonder, Les Paul, Jimmy Page, Steve Vai, Frank Zappa, ali i Luciano Pavarotti, Paul Simon, Phil Collins, klasični gitarista Manuel Barrueco, Yutaka Kobayashi, Pino Daniele...

На последњем албуму “Elysium” (место савршене среће)” Ди Меола се кроз компелтно ауторски програм поново окреће акустичној гитари, док је светска турнеја у склопу које ће наступити и на Нишвилу (у трију су и Peo Alfonsi – гитара и PeterKaszas – бубњеви и удараљке) названа “Elysium and More” а концертни програм осим нових композиција садржи и композиције са претходних албума посвећених Битлсима и танго великану Astoru Piacoli, чија је музика последњих двадесет година можда и највише утицала на Ди Меолу, али и посвету недавно преминулом магу гитаре и Ди Меолином великом пријатељу Паку Де Лусији.