Мирис боемије у Топлици

- Веома волим свој родни крај и поезију. Из тих разлога са великим задовољством и радошћу организујем овакве вечери, на којима песници уживају размењујући стихове Драинцу у част и сећање, рекао је Тимотијевић.

Овај љубитељ стихова је родом из топличког села Поточић, а свој успех је баш као и Драинац постигао отишавши из њега. Ипак, како истиче, често се враћа у своју Топлицу, о којој врло радо и са великим узбуђењем пева и прича где год се налази. Боемско вече било је посвећено топличким ствараоцима и добитницима награде за најбољу топличку књигу објављену у 2013. години Драгану Борисављевићу и Љубиши Красићу.

- Награда се додељује по пети пут, Борисављевићу је припала за збирку песама „Аврам“, а  Красићу за „Растрч(г)ане љубави“, рекао је председник жирија за доделу ове награде Драган Огњановић.

Бард топличке песме Драган Борисављевић се захвалио на награди и посебно подвукао помоћ Ратомира Тимотијевића да његова награђена књига буде објављена. Овај песник је потом говорио стихове из своје књиге, а у томе су му помогли и глумци Варошког позоришта „Хистрион“. Други лауреат ове награде Љубиша Красић истакао је да она има још већу важност јер је дели са бардом топличког стиха.      

Збирка поезије „Аврам“ Драгана Борисављевића израз је пуне песникове стваралачке зрелости. У симболичкој равни књига повезује библијске мотиве и патријархалну традицију српског села (Плочник и југ Србије) и умешним стваралачким поступком евоцира српску епику, а истовремено плени филозофском дубином на трагу знаменитих песника Његоша и Бећковића. У поднаслову писац књигу јасније одређује као „грађа за легенде“ и његове песме су заиста својеврсне легенде у стиху, легенде о једном часном и племенитом патријархалном српском свету који је нестао и у данашњици постоји још само као прича о дичним прецима.  Књига је и прави лексички извор бистрих и прозрачних народских синтагми и сама по себи је својеврсна лексичка ризница.

Збирка поезије „Растрч(г)ане љубави“ Љубише Красића је аутентична љубавна лирика која плени својом изворношћу и дубоком емотивношћу. Красић има своју самосвојну песничку реч, песнички свет и песничку природу. Песме се крећу у распону од еротских до танано емотивних где мотив љубави бива само оквир за дубоко урањање у свакодневицу и савремени урбани свет. Красићу успева да маестрално избегне патетику и да нам да прегршт љубавних песама у мотивској контаминацији са широким спектром архетипских слика, почев од српских прехришћанских митолошких представа па све до хришћанске симболике. Насупрот традицији стоје песме у модернистичком духу и урбаном миљеу писане у дугом разломљеном слободном стиху.

Награђене књиге Драгана Борисављевића и Љубише Красића, према мишљењу жирија завређују читалачку пажњу и својим квалитетом ће изборити запажено место у продукцији српске поезије у 2014. години, а вероватно и још понеку награду.

На овој вечери своје стихове говорили су и прокупачка песникиња Ивана Лекић и Милош Стоиљковић.