Прокупачки музеј праисторијских фосила на отвореном

У Пребрези код Блаца, дуж обе стране Глувог потока, где год да се загребе

испод површине, могу се наћи и фосилни остаци из праисторије.

Фауна која је, према неким теоријама, нестала у изненадној вулканској ерупцији, стара је између 10 и 16 милиона година. Иако је овај споменик природе прве категорије откривен пре 65 година о њему се углавном говорило у научним круговима.

Како би шира јавност била упозната са овим природним благом, Јавно предузеће за заштиту животне средине општине Прокупље (ЈПЗ ЖС) и Природњачки музеј из Београда, поставили су прву изложбу на отвореном фосилних остатака праисторијских животиња на заштићеном локалитету у Пребрези.

Директор прокупачког предузећа за заштиту животне средине Мирољуб Красић, рекао је да је изложба постављена у оквиру пројекта „Научно-истраживачки и едукативни рад на праисториском локалитету Пребреза“ који финансира Влада Србије.

„Екипа Природњачког музеја коју су предводили Зоран Марковић и Милош Миливојевић, ових дана боравила је у Пребрези и организовала постављање изложбених витрина у којима су смештене реплике фосилних остатака праисториских животиња пронађених на овом локалитету“, објаснио је Красић.

Према његовим речима, изложбени плато чини осам калота (витрина), око којих је постављена дрвена стаза повезана с дрвеним степеништем и висећим мостићем који ће омогућити посетиоцима овог светски признатог локалитета лакши прелаз преко Глувог потока.

„Ово је од великог значаја јер представља прву изложбу оваквог типа постављену у природи, чиме се на јединствен начин на лицу места посетиоцима приказују остаци праисторијских животиња, мастодонта, зебре, хијене различитих врста птица које су давно живеле на овом простору“, истакао је Красић.

Током последње кампање истраживања, стручњаци Природњачког музеја на обали Глувог потока у Пребрези пронашли су фосилни остатак вилице антилопе који су подвргли конзервацији и заштити.

„Све ово приложићемо уз нашу апликацију за пројекат с Природњачким музејом из Беча који ће нам, ако га Аустријанци прихвате, омогућити да у Пребрези организујемо научно-истраживачке кампове“, истиче Красић.

Од следеће године сви досадашњи фосилни остатци и резултати истраживања праисторијског живог света из Пребрезе, биће доступни јавности на сталној изложбеној поставци у Галерији Природњачког музеја у Београду.

Случајно до станишта праисторијских животиња

А за ово откриће заслужан је и Раде Ракоњац из Пребрезе код Блаца, који је 1958. године пронашао животињске кости у Глувом потоку, не слутећи да је открио станиште праисторијских животиња.

„Чувао сам овце ту у потоку и видео сам лепу плочу и понео сам је да је изнесем, али она се изломила. Испала је кост. У ствари ја сам мислио да се ради о цеви од пушке. Кад сам је поломио даље видео сам зглоб“, каже Ракоњац.

Доктор Зоран Марковић из Природњачког музеја у Београду оцењује да је реч о једном од најзначајнијих налазишта на Балкану, а можда и шире.

„Када кажем танатоценоза то представља једну заједницу животиња која је нашла смрт у једном тренутку, на једном истом месту“, нагласио је Марковић.

Према речима Ане Церовић из Фонда за екологију Општине Прокупље, уколико се нешто ново открије на овом локалитету, Фонд ће настојати да ово природно добро уврсти у Европску асоцијацију геонаслеђа.