Prokupački muzej praistorijskih fosila na otvorenom

U Prebrezi kod Blaca, duž obe strane Gluvog potoka, gde god da se zagrebe

ispod površine, mogu se naći i fosilni ostaci iz praistorije.

Fauna koja je, prema nekim teorijama, nestala u iznenadnoj vulkanskoj erupciji, stara je između 10 i 16 miliona godina. Iako je ovaj spomenik prirode prve kategorije otkriven pre 65 godina o njemu se uglavnom govorilo u naučnim krugovima.

Kako bi šira javnost bila upoznata sa ovim prirodnim blagom, Javno preduzeće za zaštitu životne sredine opštine Prokuplje (JPZ ŽS) i Prirodnjački muzej iz Beograda, postavili su prvu izložbu na otvorenom fosilnih ostataka praistorijskih životinja na zaštićenom lokalitetu u Prebrezi.

Direktor prokupačkog preduzeća za zaštitu životne sredine Miroljub Krasić, rekao je da je izložba postavljena u okviru projekta „Naučno-istraživački i edukativni rad na praistoriskom lokalitetu Prebreza“ koji finansira Vlada Srbije.

„Ekipa Prirodnjačkog muzeja koju su predvodili Zoran Marković i Miloš Milivojević, ovih dana boravila je u Prebrezi i organizovala postavljanje izložbenih vitrina u kojima su smeštene replike fosilnih ostataka praistoriskih životinja pronađenih na ovom lokalitetu“, objasnio je Krasić.

Prema njegovim rečima, izložbeni plato čini osam kalota (vitrina), oko kojih je postavljena drvena staza povezana s drvenim stepeništem i visećim mostićem koji će omogućiti posetiocima ovog svetski priznatog lokaliteta lakši prelaz preko Gluvog potoka.

„Ovo je od velikog značaja jer predstavlja prvu izložbu ovakvog tipa postavljenu u prirodi, čime se na jedinstven način na licu mesta posetiocima prikazuju ostaci praistorijskih životinja, mastodonta, zebre, hijene različitih vrsta ptica koje su davno živele na ovom prostoru“, istakao je Krasić.

Tokom poslednje kampanje istraživanja, stručnjaci Prirodnjačkog muzeja na obali Gluvog potoka u Prebrezi pronašli su fosilni ostatak vilice antilope koji su podvrgli konzervaciji i zaštiti.

„Sve ovo priložićemo uz našu aplikaciju za projekat s Prirodnjačkim muzejom iz Beča koji će nam, ako ga Austrijanci prihvate, omogućiti da u Prebrezi organizujemo naučno-istraživačke kampove“, ističe Krasić.

Od sledeće godine svi dosadašnji fosilni ostatci i rezultati istraživanja praistorijskog živog sveta iz Prebreze, biće dostupni javnosti na stalnoj izložbenoj postavci u Galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Slučajno do staništa praistorijskih životinja

A za ovo otkriće zaslužan je i Rade Rakonjac iz Prebreze kod Blaca, koji je 1958. godine pronašao životinjske kosti u Gluvom potoku, ne sluteći da je otkrio stanište praistorijskih životinja.

„Čuvao sam ovce tu u potoku i video sam lepu ploču i poneo sam je da je iznesem, ali ona se izlomila. Ispala je kost. U stvari ja sam mislio da se radi o cevi od puške. Kad sam je polomio dalje video sam zglob“, kaže Rakonjac.

Doktor Zoran Marković iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu ocenjuje da je reč o jednom od najznačajnijih nalazišta na Balkanu, a možda i šire.

„Kada kažem tanatocenoza to predstavlja jednu zajednicu životinja koja je našla smrt u jednom trenutku, na jednom istom mestu“, naglasio je Marković.

Prema rečima Ane Cerović iz Fonda za ekologiju Opštine Prokuplje, ukoliko se nešto novo otkrije na ovom lokalitetu, Fond će nastojati da ovo prirodno dobro uvrsti u Evropsku asocijaciju geonasleđa.