Рачуни Филмских сусрета морају бити јавни

ЛАФ позива Нишки културни центар да на званичном сајту установе објави уговор са Министарством, као и осталу документацију о коришћењу тог новца, међу којима и акте везане за аудио и визуелне услуге и набавку пројектора, за које је од Министарства првобитно тражено 500.000 динара, а потом за исте намене утрошено више до 3,2 милиона динара.

ЛАФ такође позива НКЦ да, уместо недовољно јасних и непрецизних одговора у медијима на захтев Министарства да врати у буџет неутрошена прошлогодишња средства за Филмске сусрете, та средства што пре уплати на рачун буџета, пошто једино такво понашање представља одговоран однос институција према новцу грађана.

Уместо „рата саопштењима“ између Министарства и НКЦ-а, у којима Министарство тврди да је било незаконитости у начину трошења буџетских средстава додељених Филмским сусретима на прошлогодишњем конкурсу, а НКЦ то негира, јавности и грађанима неопходни су јасни одговори, чињенице и евентуална одговорност надлежних.

ЛАФ сматра да би објављивање финансијске и друге документације о начину трошења буџетског новца морала да постане добра пракса свих јавних установа, предузећа и институција у Нишу.

Такође сматрамо да би Министарство културе и информисања у случају сумње у трошење средстава за прошлогодишње Филмске сусрете, уз издавање саопштења, требало да иницира и одговарајуће поступке за утврђивање свих чињеница и евентуалне одговорности.

Упркос томе што ЛАФ Ниш није ни на који начин надлежан за надзор над поступањем ово Министарства, верујемо да је неопходно да оно утврди јасне критеријуме за конкурсно суфинансирање културних манифестација у Србији и механизме за транспарентан и стручан избор чланова комисија, те да се тих критеријума и правила држи у целом процесу конкурисања.

Правна држава подразумева јасне процедуре, надзор и контролу доделе буџетског новца, као и транспарентност у том процесу, како би грађани који као порески обвезници финансирају како институције, тако и јавне манифестације, имали јасан увид у начин њиховог трошења.

Институције, било да су локалне или државне, морају бити обавезне на овакво полагање рачуна „својим“ грађанима због чијих потреба и постоје.