Računi Filmskih susreta moraju biti javni

LAF poziva Niški kulturni centar da na zvaničnom sajtu ustanove objavi ugovor sa Ministarstvom, kao i ostalu dokumentaciju o korišćenju tog novca, među kojima i akte vezane za audio i vizuelne usluge i nabavku projektora, za koje je od Ministarstva prvobitno traženo 500.000 dinara, a potom za iste namene utrošeno više do 3,2 miliona dinara.

LAF takođe poziva NKC da, umesto nedovoljno jasnih i nepreciznih odgovora u medijima na zahtev Ministarstva da vrati u budžet neutrošena prošlogodišnja sredstva za Filmske susrete, ta sredstva što pre uplati na račun budžeta, pošto jedino takvo ponašanje predstavlja odgovoran odnos institucija prema novcu građana.

Umesto „rata saopštenjima“ između Ministarstva i NKC-a, u kojima Ministarstvo tvrdi da je bilo nezakonitosti u načinu trošenja budžetskih sredstava dodeljenih Filmskim susretima na prošlogodišnjem konkursu, a NKC to negira, javnosti i građanima neophodni su jasni odgovori, činjenice i eventualna odgovornost nadležnih.

LAF smatra da bi objavljivanje finansijske i druge dokumentacije o načinu trošenja budžetskog novca morala da postane dobra praksa svih javnih ustanova, preduzeća i institucija u Nišu.

Takođe smatramo da bi Ministarstvo kulture i informisanja u slučaju sumnje u trošenje sredstava za prošlogodišnje Filmske susrete, uz izdavanje saopštenja, trebalo da inicira i odgovarajuće postupke za utvrđivanje svih činjenica i eventualne odgovornosti.

Uprkos tome što LAF Niš nije ni na koji način nadležan za nadzor nad postupanjem ovo Ministarstva, verujemo da je neophodno da ono utvrdi jasne kriterijume za konkursno sufinansiranje kulturnih manifestacija u Srbiji i mehanizme za transparentan i stručan izbor članova komisija, te da se tih kriterijuma i pravila drži u celom procesu konkurisanja.

Pravna država podrazumeva jasne procedure, nadzor i kontrolu dodele budžetskog novca, kao i transparentnost u tom procesu, kako bi građani koji kao poreski obveznici finansiraju kako institucije, tako i javne manifestacije, imali jasan uvid u način njihovog trošenja.

Institucije, bilo da su lokalne ili državne, moraju biti obavezne na ovakvo polaganje računa „svojim“ građanima zbog čijih potreba i postoje.