Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

Nesrazmeran rast uvoza i izvoza, deficit porastao na 30%

Bookmark and Share

Beograd 31.01.2019. Beta, Južna Srbija Info

Spoljnotrgovinski deficit Srbije porastao je za 30 odsto, usled znatnog povećanja uvoza u odnosu na povećanje izvoza.
Istovremeno, porasli su i budžetski prihodi, pa je u januaru ove godine zabeležen priličan suficit.

Nesrazmeran rast uvoza i izvoza, deficit porastao na 30%

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije u 2018. godini iznosila je oko 38, 2 milijarde evra i bila je veća za 10, 9 odsto nego 2017. godine, dok je deficit povećan za 30 odsto na 5, 6 milijardi evra, saoštio je Republički zavod za statistiku (RZS).

Tokom prošle godine ukupan izvoz iz Srbije iznosio je 16, 3 milijarde evra i bio je veći 8, 1 procenat nego godinu pre, dok je uvoz bio 13 odsto veći i iznosio je 21, 9 milijardi evra.

Pokrivenost uvoza izvozom bila je 74, 3 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77, 5 procenata.

Prema podacima RZS, sa zemljama članicama EU Srbija je ostvarile 63, 2 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmene.

Drugi po važnosti partner bile su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 2, 2 milijarde dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, nafte i naftnih derivata, gvožđa i čelika i proizvoda od metala.

Najveći deficit ostvaren je u trgovini sa Kinom, pre svega zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova, kao i sa Nemačkom.

Srbija je u 2018. imala i deficit sa Rusijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa), Turskom, Irakom, Mađarskom, Poljskom.

RGZ je saopštio i da je realni rast bruto domaćeg proizvoda u četvrtom kvartalu 2018. godine u odnosu na isti period prethodne godine iznosio je 3, 5 odsto.

Rast BDP-a u trećem kvartalu prošle godine bio je 3, 7 odsto, u drugom kvartalu 4, 8 odsto, a u prvom 4, 6 odsto. Budžetom Srbije za 2018. godinu projektovan je rast BDP-a od 3, 5 odsto.

Promet robe u trgovini na malo u decembru prošle godine bio je veći u tekućim cenama za 5, 7 odsto, a u stalnim cenama za 3, 3 odsto nego u istom mesecu prethodne godine.

Ukupan prošlogodišnji promet robe u odnosu na 2017. godinu bio je veći za 6, 9 odsto u tekućim cenama, odnosno za 4, 2 odsto u stalnim cenama, navodi se u saopštenju Zavoda za statitiku.

Mali: Izvanredni rezultati, suficit u januaru tri puta veći od planiranog

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da su u prvom mesecu 2019. godine ostvareni izvanredni rezultati, koji prevazilaze očekivanja i da je budžetski suficit tri puta veći od planiranog za januar.

"Ponosan sam na suficit u budžetu od oko 22, 9 milijardi dinara, a taj novac će biti iskorišćen na pravi način. Odlični ekonomski rezultati nam daju optimizam i potvrđuju da je Srbija na pravom putu, jer se ekonomija i privreda osnažuju", rekao je Mali.

Mali je naveo da su ostvareni veći neporeski prihodi i prihod od PDV-a, da je veća naplata poreza na dohodak i na dobit, kao i prihod od akciza, i da bolji prihodi pokazuju da nema potrebe za zabrinutost kada je reč o povećanju plata i penzija, jer je njihov rast vezan za stanje u državnoj kasi.

"Našu ekonomiju smo postavili na zdrave osnove i srećan sam što nam potvrdu daju brojke. Za januar je bio planiran suficit od oko 7, 8 milijardi dinara, a rezultat je tri puta bolji, što nam daje nadu da ćemo uspeti da i u ovoj godini značajno utičemo na poboljšanje životnog standarda građana Srbije", rekao je Mali.

Prema njegovim rečima, konkretniji i precizniji rezultati stići će posle prvog kvartala ove godine, ali kako je dodao pozitivan trend postoji, kao i sve pretpostavke da će se nastaviti i u budućnosti.

Ekonomisti zabrinuti

Rast uvoza, naročito u poslednjem kvartalu, kao i tražnja robe uoči novogodišnjih praznika, povoljno su uticali na rast "prometnih poreza", odnosno poreza na dodatu vrednost (PDV) i akciza. Neznatno su povećani i prihodi od poreza na dobit, ali to je uobičajeno u ovo doba godine.

Ipak, ekonomiste zabrinjava činjenica da nesrazmerno rastu i uvoz i izvoz, u koristi izvoza. Država se sve više oslanja na prihode od PDV-a i akciza, dok su prihodi od dobiti korporacija i vlasnika velike imovine sve manje "uočljiviji" u budžetu.

Rast BDP-a je pozitivna stvar, imajući u vidu blagu recesiju u Evro zoni, naročito u za Srbiju bitnom strateškom partneru - Italiji, za koju se prognozira pad industrijske proizvodnje.

Ipak, taj rast mora biti mnogo veći, imajući u vidu činjenicu da smo u ogromnom zaostatku, pa smo po visini BDP po glavi stanovnika na dnu liste evropskih zemalja.

Zbog toga je nejasno zašto je planiran suficit u budžetu, a posebno što je došlo do neplaniranog višestrukog uvećanja. To, saglasnisu ekonomisti, predstavlja zarobljen novac - više novca koje je uzeto od građana i privrede, a mogao se koristiti za investicije.

Takođe, neizvesno je da će se januarski trend zadržati u tolikoj meri, pa ekonomisti ne dele entuzijazam ministra finansija.

Komentara: 0


#   Beograd   budžet   proizvodnja   deficit   uvoz   izvoz   Siniša Mali   Zavod za statistiku   BDP   suficit
@


 


[ Dodaj komentar ]