Pravi se model isplate zarada niškim radnicima

Prema dogovorenoj dinamici rada, Nišlije bi prvi novac mogli da dobiju u poslednjem kvartalu ove kalendarske godine. Radna grupa bi do sledećeg ponedeljka trebalo da raščisti nedoumice koje su se na početku rada javile i da kroz četiri pilot preduzeća napravi predlog modela po kom bi novac trebalo da se isplati.

U ponedeljak, 6. jula će biti održan sledeći sastanak sa delegacijom iz Niša, a skup na kom će radnici o svemu biti informisani u petak, 3. jula. Ovo je dan ranije najavio i gradski većnik Mihajlo Zdravković, jedan od organizatora sastanka u Beogradu. U komisiji koja razmatra ovaj problem radnike-poverioce predstavljaju dvojica aktuelnih organizatora višegodišnjih okupljanja radnika, Žarko Đorđević i Svetolik Mitić.

Posao je, kako saznajemo od Đorđevića, počeo sa dosta nedoumica.

-Moraćemo da raščistimo ko ima pravo na novac, ko nema, koliko ljudi potražuje zarade, a koliko ih je već naplatilo i šta će biti sa potraživanjima ljudi koji imaju presude i delimično su naplatili potraživanja. Tu smo mi i predstavnici države suprotstavili mišljenja. Oni smatraju da svako ko je nešto naplatio, ukoliko je firma otišla u stečaj, završio sa naplatom, ali mi to ne prihvatamo i tražimo da svi dobiju ono što im je dosuđeno, u celini-podvlači Žarko Đorđević.-Sporili smo se i oko zastarevanja potraživanja, jer imamo informacije da po Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, pravo na utuženje zarada i naknada iz radnog odnosa ne zastarevaju. Predstavnici Vlade su tražili vreme da o tome pribave mišljenje nadležnih organa, ali će radna grupa raditi na spiskovima radnika iz pilot preduzeća, od kojih su dva manja, a dva sa većim brojem bivših radnika.

Đorđević objašnjava da neće moći da se naplate ljudi koji su na neki drugi način uspeli da dođu do svojih neisplaćenih zarada.

-Ministarstvo privrede i Agencija za privatizaciju će po imenima i prezimenima, matičnim brojevima i potraživanjima, preko nadležnih sudova proveravati svaki zahtev, kako ne bi došlo do dupliranja naplate-objašnjava Đorđević.-Na taj način bi se utvrdila i konačna suma koja je potrebna da se naša potraživanja izmire.

Naš sagovornik je prilikom razgovora u Beogradu pozvao Vladu Srbije da izbegne višestruko uvećanje troškova koje bi država imala ukoliko radnici budu prinuđeni da se za pravdu obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.

Prema grubojoj proceni, između 3.000 i 3.500 poverilaca iz ove kategorije potražuje ukupno od 1,5 do dve milijarde dinara. Ako bi pravdu tražili u Strazburu, zbog nesuđenja u razumnom roku i nekorišćenja svojih sredstava, oni bi duže čekali, a država bi svakom od njih platila naknadu od 5.000 do 6.000 evra.

Nešto više od 4.000 radnika iz Niša je pre nekoliko godina prijavilo potraživanja koja su tada iznosila oko dve milijarde dinara. Izvršne presude za plate ima 3.081 radnik, za ukupno 84.464 meseca. Deo radnika je svoja potraživanja naplatio na drugi način, pa je sada broj verovatno nešto manji.

Žarko Đorđević dodaje da je šef kabineta premijera Aleksandra Vučića Ivica Kojić od radne grupe tražio da bude efikasna. Kojić je i sam sa niškim radnicima o isplati zaostalih plata pregovarao između decembra 2012. i jula 2013. godine i tada je delovalo da je rešenje na vidiku, ali su rekonstrukcija vlade, a potom i republički izbori promenili pregovarače sa obe strane pregovaračkog stola.

Ovo već je treća vlada koja isplati zaostalih zarada. Obavezu države da isplati radnike je, još 2009. godine utvrdio Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, koji je tada obavezao Vladu Srbije da u roku od šest meseci nađe način da isplati sve koji imaju pravosnažne sudske presude. Premijer je tada bio Mirko Cvetković. Osnovana je radna grupa, koja nikada nije ni predložila model isplate.

Radnici, sa druge strane, traže da novac dobiju i ljudi koji u to vreme nisu tužili svoja preduzeća, jer u firmama postoji dokumentacija o zarađenim, a neisplaćenim platama. Svu dokumentaciju o potraživanjima su još 2012. godine prosledili Ministarstvu privrede i Agenciji za privatizaciju.