Južna Srbija Info
Ћирилица | Latinica

NIN: Rizici zaduživanja države zbog sprovođenja ekonomskih mera Vlade

Bookmark and Share

17.04.2020. Petrica Đaković

Biće pravi izazov naći 6,5 milijardi evra, koliko će Srbija morati da se zaduži ove godine.

Izazovi zaduživanja: Brnabić i Mali
Izazovi zaduživanja: Brnabić i Mali

Za Fiskalni savet trenutno najvažnije ekonomsko pitanje je kod koga će se država zadužiti i pod kojim uslovima, dok će za Vladu najveća briga biti da taj novac nađe. Koliko god da košta

 

Ako se izuzme ničim opravdana, sem predstojećim izborima, odluka vlasti da punoletnim građanima „pokloni“ po 100 evra, ostale mere države za sanaciju štete od virusa kovid-19 gotovo jednoglasno su naišle na odobravanje struke. Skoro da i nema ekonomiste ili privrednika koji je prethodnih dana kazao kako je taj paket loš, pogrešan i neopravdan, mada su svi redom svesni da država taj novac nema na svom računu i da nam sledi nemalo zaduživanje.

Uz takvu podršku, još je nejasnije zašto je vlast imala potrebu da situaciju predstavi drugačijom, odnosno da tvrdi kako je stanje u budžetu toliko dobro da će se planirani paket finansirati delom iz budžeta, a delom iz zaduživanja, kada je jasno, a to potvrđuje i analiza mera od strane Fiskalnog saveta, da će se Srbija zadužiti za celokupan iznos.

Jasno je da u budžetu koji je sačinjen tako da na kraju godine beleži sasvim mali deficit, ali ipak manjak, ne može ođednom biti viška kojim bi se pokrivale mere. Pogotovo što je taj budžet skrojen tako što se računalo na privredni rast od četiri odsto, a time i na veće prihode, što sada pada u vodu. Umesto rasta, računa se na pad BDP-a od oko dva odsto, a to zajedno sa očekivanim rastom od četiri, donosi lošiji rezultat od šest odsto. I pritom najavljuje se da će rashodi za plate i penzije ostati isti, odnosno uvećani su zbog jednokratne pomoći penzionerima i povišice od 10 odsto medicinskim radnicima.

Posledica je onda jasna, veći budžetski deficit i rast javnog duga, kao rezultat nadomešćivanja te razlike između manjih prihoda i većih rashoda. I to nije nešto sa čim će se suočiti Srbija, već gotovo sve zemlje u svetu, ali srpski kreatori fiskalne politike nisu odoleli potrebi da situaciju ipak predstave malo lepšom nego što jeste.

A ona je takva da će država morati da se zaduži ove godine za oko 6,5 milijardi evra kako bi finansirala sve obaveze, procena je Fiskalnog saveta. Procena Ministarstva finansija, sa kojom se i Savet slaže, jeste da će usled pada BDP-a i smanjenih prihoda, ali i uštede na rashodnoj strani budžeta zbog nemogućnosti da se neka planirana ulaganja države i ostvare, na kraju godine budžetski deficit biti oko dva odsto BDP-a, a kada se tome pridoda novac namenjen za ekonomske mere, dolazi se do minusa u budžetu od oko devet odsto BDP-a.

„To onda znači da će budžet sem 3,1 milijardu evra, koliko će koštati planirani paket mera, imati i dodatni deficit od oko milijardu evra usled očekivanog pada privredne aktivnosti. Uz sve to, država mora tokom 2020. da obezbedi i dodatne tri milijarde evra za otplatu ranije uzetih kredita, to jest dela javnog duga koji tokom 2020. dospeva na naplatu“, piše u analizi Fiskalnog saveta.

Drugim rečima, kada se sabere novac neophodan za vraćanje ranijih dugova (tri milijarde evra), deficit koji će se stvoriti zbog pada prihoda (milijardu evra) i novac koji je potrebno samo ove godine izdvojiti iz budžeta za ekonomske mere, (3,1 milijardu evra, jer je plan da banke plasiraju preostale dve milijarde, a da država garantuje vraćanje nekog dela, ali to se svakako neće desiti u ovoj godini), dolazi se do bezmalo sedam milijardi evra.

Procena Fiskalnog saveta je da oko 500 miliona evra država može da finansira iz svojih rezervi, što navodi na zaključak da će 6,5 milijardi morati da pribavi tokom godine na domaćem ili inostranom tržištu kapitala. Iako Fiskalni savet ovo smatra načelno opravdanim zaduživanjem, ako se izuzme odluka o „poklonu“ od 100 evra, oni ne kriju da će taj posao biti veliki izazov i smatraju trenutno najvažnijim ekonomskim pitanjem upravo ovo - od koga će se država Srbija i pod kojim uslovima zadužiti tokom ove godine kako bi finansirala svoje obaveze.

„Biće to i veliki izazov i nemali rizik, i zato je neophodno da Ministarstvo finansija odmah krene u pregovore sa bankama, međunarodnim finansijskim institucijama, kao i drugim kreditorima o uslovima tog zaduživanja. Može se očekivati da će kamatne stope biti nešto veće nego dosad, jer je veliki broj zemalja trenutno u istom ili sličnom problemu i već traži novac na međunarodnom tržištu. Koliko je to ozbiljan problem dokazuje i činjenica da je više od 90 zemalja već zatražilo ili finansijsku ili stručnu pomoć MMF-a“, kaže za NIN Danko Brčerević, glavni ekonomista Fiskalnog saveta.

I svetski stručnjaci sve učestalije se bave problemom kreditiranja država u razvoju koje bi u ovoj situaciji kada svi traže novac za sanaciju posledica kovida-19 i rešavanje krize koja se smatra većom od one 2008. mogle zapasti u dužničke probleme. U tekstu za Project syndicate, na koji NIN ima pravo objavljivanja, Pjer Olivije Gurinčas, profesor ekonomije na Univerzitetu Kalifornija i Čeng Tai Ši, profesor ekonomije na Poslovnoj školi Univerziteta u Čikagu, pišu kako će situacija u kojoj će se svaka zemlja zaduživati za sanaciju štete od virusa korona dovesti u dvostruko nepovoljan položaj države u razvoju.

Za razliku od razvijenih, koje imaju sposobnost da izdaju obilje dužničkih hartija i zaduže se dosta povoljno na tržištu, zemlje u razvoju će se suočiti sa činjenicom da neće biti u stanju da prikupe potrebna sredstva, ali i da će im se američki kapital, na primer, odseliti zbog atraktivnijih uslova u svojoj matici ili drugoj razvijenijoj i sigurnijoj zemlji. Jagma za novcem na svetskom tržištu već je počela i neminovno će dovesti do rasta njegove vrednosti, odnosno porasta kamata, ali da ne bi prouzrokovala i dugoročnu štetu, pa i krizu duga u nekim zemljama, ovi autori pozivaju Međunarodni monetarni fond na reakciju i kreiranje plana moratorijuma na dugove država u razvoju.

Opširnije u štampanom izdanju NIN-a

Komentara: 0


#   budžet   privreda   Vlada Republike Srbije   ekonomija   Fiskalni savet   BDP   NIN nedeljnik   Koronavirus   Danko Brčerević
@Vlada_SR @NedeljnikNIN @


 


[ Dodaj komentar ]





Budite u toku

Dozvolite obaveštenja sa ovog portala o aktuelnim zbivanjima