Sudbina niškog aerodroma u rukama Beograda

Konkretnih dogovora za sada nema, ali kako kaže gradski većnik Mihajlo Zdravković, član niške delegacije, šanse za opstanak naše vazdušne luke i dalje postoje.

-Inicijator ove posete bilo je srpsko Ministarstvo spoljnih poslova, poseta je dogovorena još pre godinu dana, a domaćin nam je bio direktor aerodroma Šarlerua Žan-Žak Kloket. Ovaj aerodrom od Brisela je udaljen svega 50 kilometara, u blizini je još jedan u Liježu i oba spadaju u kategoriju sekundarnih, ali po broju letova, putnika i usluga jako dobro posluju. Ovi aerodromi su izabrani, zbog toga što su na početku rada imali istovetne probleme kao i naš. Postojala je dobra infrastruktura, ali i blizina nekoloko nacionalnih vazdušnih luka koje su ove aerodrome potpuno potisnuli. Ipak, uz pomoć grada, regionalne Vlade Valonije i otvorenosti ka privatnom kapitalu uspeli su da se izbore za poziciju na tržištu i jako dobro rade, kaže za Zdravković.

Prema njegovim rečima, aerodrom Šarlerua ove godine ostao je bez letova za Beograd, a menadžment procenjuje da ima dovoljno zainteresovanih putnika koji bi sa ovog aerodroma putovali ka Srbiji i Balkanu. Gradonačelnik Niša Zoran Perišić bio je zadužen za prezentaciju grada i njegovih potencijala, rukovodilac razvoja aerodroma Konstantin veliki Andrijana Cvetanović prezentovala je nišku vazdušnu luku i njene potencijale, što je bilo dovoljno da menadžment Valonskog aerodroma pristane da se krene u zajedničku potragu za lou kost kompanijama koje bi letele upravo iz Niša.

-Njihova ispitivanja tržišta pokazuju, da će se avio-saobraćaj sve više seliti ka Balkanu i evroazijskom području, a da će nosioci putničkog i kargo saobraćaja biti upravo sekundarni aerodromi, koji u kratkom roku mogu da opsluže veći broj putnika i tereta. Turistički potencijali ovog dela Srbije, geografski položaj grada kao centra regiona, Koridor 10, su najznačajnije prednosti našeg aerodroma po oceni direktora Šarlerua aerodroma. Dogovoren je skori dolazak gospodina Kloketa u Niš i zajednička akcija na pronalaženju lou kost kompanije koja će leteti iz Niša, dodaje naš sagovornik.

Na pitanje kakva je perspektiva niškog aerodroma u svetlu iskustava iz Belgije, Zdravković kaže:

-Biće daleko bolja ukoliko poslovna politika aerodroma Beograd bude takva da lou-kost kompanije, koje sada sleću tamo, preusmere na sekundarne aerodrome kakav je naš. Ukoliko uz to primenimo i iskustva aerodroma koje smo obišli-jeftina cena karata i brzo ukrcavanje putnika, robe i opsluživanje aviona, sve bi bilo daleko bolje i perspektivnije.

nis aerodrom-s lazarevic_6Međutim, poslovna politika prestoničkog aerodroma nije jedini kamen spoticanja za niški, koji već neko vreme nema ni jednu redovnu liniju i životari od po nekog biznis leta privatnim avionima, simboličnog kargo saobraćaja i javnog gradskog saobraćaja. Velika prepreka za dolazak neke nisko budžetne aviokompanije je nedostatak takozvanog ALS sistema. Kako objašnjava Mihajlović , to je prvi i glavni uslov koji postavljaju sve lou kost kompanije, a zapravo je sistem za automatsko navođenje letilica u uslovima slabe vidljivosti. Zvuči neverovatno, ali ovde nije problem novac, jer se sistem, preciznije procedura ne može kupiti.

-Sertifikat odnosno dokument o ispunjenosti ALS sistema izdaje srpska Agencija za kontrolu letenja. Prema njihovim kriterijumima, dokument ne možemo dobiti zbog toga što se naša pista nalazi u blizini planine Jastrebac, a bezbednost poletno-sletne piste remeti i položaj hotela Ambasador. Postoje mogućnosti da se izdaju nestandardne procedure, za kraće piste, međutim Agencija do sada nije bila voljna to da uradi. U zadnjih godinu dana pokazuju neku dobru volju u tom pravcu, ali sve ide vrlo sporo, a svaka lou kost kompanija koja dođe, ALS sitem postavlja kao prvi uslov. Uz to, niškom aerodromu nedostaje i jedan diajsing-kamion za odleđivanje piste u zimskim uslovima. Jedan koji imamo je vrlo star, zadovoljava trenutne potrebe, ali ako bi došlo do povećanja obima posla, on ne bi mogao da bude od velike koristi, kaže Mihajlović.