U novčaniku 54.000, u korpi 70.000 dinara

Prosečna bruto zarada isplaćena u decembru 2017. godine bila je 74.887 dinara, i u odnosu na prethodni mesec, nominalno i realno je bila veća za 14,1 odsto.

U odnosu na isti mesec prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade nominalno su veće za 1,7 odsto, a realno su manje za 1,3 odsto.

Rast zarada isplaćenih u decembru, u odnosu na novembar 2017. godine, rezultat je, pre svega, dinamike isplata, navodi se u saopštenju i dodaje, da se “tradicionalno krajem decembra zbog novogodišnjih i božićnih praznika isplaćuju zarade koje bi inače bile isplaćene početkom januara”.

Pored toga, krajem godine se vrše i isplate zaostalih zarada, kao i godišnjih i kvartalnih bonusa, što je takođe uticalo na rast zarada isplaćenih u decembru 2017. godine, ističe se u saopštenju.

Republički zavod za statistiku najavio je da će se, počev od 2018. godine, prosečne zarade računati na osnovu podataka iz evidencije Poreske uprave i da će se, zbog prelaska na novi izvor podataka i novu metodologiju, mesečna saopštenja o prosečnim zaradama ubuduće objavljivati 55 dana po isteku meseca na koji se zarade odnose.

Tako će prosečne zarade za januar biti objavljene 26. marta 2018.

Nova Prosečna potrošačka korpa za mesec novembar 2017. godine iznosila je 69.847  dinara i manja je od nove Prosečne potrošačke korpe iz prethodnog meseca za 0,14 odsto ili 95,56 dinara.

Minimalna potrošačka korpa za novembar 2017. godine iznosila  je 36.249 dinara i manja je za 0,33 odsto ili 120,29 dinara u odnosu na minimalnu potrošačku korpu iz prethodnog meseca. U odnosu na novembar 2016. godine  minimalna potrošačka korpa veća je za 2,4 odsto.

Podaci koje su objavili Republički zavod za statistiku i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, pokazuju da građani i dalje za prosečnu potrošačku korpu moraju da izdvoje više nego što zarade, ali kako većina njih mesečno dobija minimalnu zaradu, za potrošačku korpu je potrebno da izdvoje dve mesečne zarade. Za minimalnu potrošačku korpu moraće da izdvoje zaradu i po.

I dalje je najveća stavka kada se radi o mesečnim troškovima, račun za komunalne usluge, odnosno za struju, vodu, grejanje i ostale komunalne potrebe. Najmanje se, i dalje, od mesečne zarade izdvaja za obrazovanje i kulturu, ali i za kupovinu odeće i obuće. U najtežoj situaciji se nalaze građani koji žive u opštinama na jugoistoku Srbije gde je stopa nezaposlenosti veće od ostalih delova Srbije, ali je i plata znatno niža u odnosu na ostale gradove.

“Teško se sastavlja početak i kraj meseca, a samo meli broj građana može da pokrije troškove potrošačke korpe svojom mesečnom zaradom”,kaže jedan Nišlija. “Prvo što platimo su komunalni računi jer ako se nagomilaju, i utuže nas preduzeća, ne može niko više da nam pomogne. Za ostalo šta ostane, a ne ostane ništa”, vajka se ovaj Nišlija i dodaje, da je nemoguće sa ovim primanjima, ako u porodici radi samo jedan član, da se opstane.

Sličnog su mišljenja i ostali građani najvećeg grada na jugu Srbije.

“Statistika kaže da je broj nezaposlenih osoba smanjen,ali se to u realnom životu ne primećuje”, dodaje Nišlijka koja je ostala bez posla pre nekoliko godina.”Sve je veći broj mladih koji odlaze u potrazi za poslom, a oni koji ostanu ovde žive na račun baka i deka i njihovih penzija jer se do posla i dalje teško dolazi. A, što se tiče zarada, one su i dalje male. Sve poskupljuje, a plate su “zamrznute”. Radimo samo da bi smo platili troškove koje imamo, počev od komunalnih računa, preko telefona, kablovske i interneta”.

Mnogi su već odustali što od kablovske, što od grejanja, a neki i od interneta, i to u 21.veku. Sve više je i onih koji, da bi preživeli, rade dva posla.

"Pre podne radim u firmi u kojoj sam već dvadesetak godina, ali za minimalac, a popodne privatno. Uglavnom je to pomoć u kući i za male pare, ali ...", priča sugrađanka sa fakultetskim obarzovanjem.