Više od 37.000 Nišlija nema posao

Ovogodišnji sajam bio je "poseban" zbog predstavljanja poslodavaca "Džonson elektriks" i "Mikelsen elektroniks", koji bi u narednom periodu trebalo da započnu proizvodnju u Nišu. Na Sajmu su takođe učestvovale i kompanije "Beneton" sa kooperantima,"Šinvon", "Yumis", "Ekotrade", "Ergomade", "Braško", "Pekara Branković" i druge. Svoje radno mesto moći će da potraže pekari, stolari, lakireri, bravari, tekstilci, prehrambeni, elektro i mašinski tehničari, elektro i mašinski inženjeri, kao i radnici drugih profila.

Ipak, "dobra volja" ovih poslodavaca samo je "kap u moru", pošto nezaposlenost u "centru juga Srbije" ne pada, uprkos drugačijim političkim obećanjima. U niškoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje saopštili su da su prošlog meseca na evidenciji bila 37.152 nezaposlena građana Niša. U Nišavskom okrugu, koji osim Niša obuhvata i Aleksinac, Svrljig, Doljevac, Gadžin Han, Ražanj i Merošinu, bilo su nezaposlena 54.804 građana. Dostupni podaci pokazuju da Grad Niš drži neslavni rekord po stopi nezaposlenosti među svim većim gradovima, a Nišavski okrug neslavno "prvo mesto" među regionima u Srbiji.

Niš, takođe, ima nižu prosečnu zaradu od republičkog proseka, kao i najniža prosečna primanja među svim većim gradovima u zemlji, a njegove gradske opštine Palilula i Pantelej spadaju u dvadeset najsiromašnijih u zemlji. Republički zavod za statistiku objavio je da je prosečna martovska plata u Srbiji iznosila 59.782 dinara, dok je u Nišu bila 53.720, u opštini Pantelej 43.983, a u Paliluli 38.961 dinara. Ipak, među Nišlijama često se može čuti da su i ovakve statistike "optimistička laž" jer "većina građana živi sa dvadesetak hiljada dinara mesečno" i "jedva sastavlja kraj sa krajem".

Zbog toga je, prema pisanju medija, sve veći broj onih koji žive "na recku". Brojni su dragstori i prodavnice koji dozvoljavaju uzimanje namirnica uz "upisivanje u spisak" i plaćanje kada se primi zarada ili penzija. Vlasnici prodavnica i prodavci o tome ne žele javno da govore, jer je reč o kupovini bez izdavanja fiskalnog računa, ali nezvanično kažu da su na to prinuđeni, jer ljudi "nemaju para". Neki od vlasnika dragstora čak "kreditiraju" kupce, inače svoje komšije, tako što plaćaju namirnice umesto njih do određenog iznosa, a komšije im daju novac kad prime zarade.

Razlika

Niš ima prosečnu platu koja je za skoro 22.000 dinara niža nego u Beogradu, koji je u martu imao "prosek" od 75.305 dinara, a čak 25.000 dinara manju nego u beogradskoj opštini Stari grad, koja je imala martovski prosek od 88.669 dinara. Prosečna martovska plata u Nišu niža je od one u Novom Sadu za 10.500 dinara, a od one u Kragujevcu za nešto više od tri hiljade dinara.