Predrag Mitrović: Da podsetim javnost za šta mi je suđeno

Privredna društva jablaničkog okruga zapoljšavala su 10.686 radnika, gotovo isti broj zaposlenih kao i 2011. godine i ostvarila pozitivan neto finansijski rezultat u iznosu od 281.120.000,00 dinara. Ukupan iznos ostvarene neto dobiti privrednih društava jablaničkog okruga iznosi 2.054.816.000,00 dinara, dok su privredna društva koja su iskazala neto gubitak u svom poslovanju, iskazala isti u iznosu od 1.773.696.000,00 dinara.

Preduzetnici jablaničkog okruga zapošljavali su tokom 2012. godine 2.204 radnika, što je u odnosu na 2011. godinu 219 radnika manje. Neto finansijski rezultat preduzetnika jablaničkog okruga u 2012. godini iznosi 104.928.000,00 dinara što je u odnosu na 2011. godinu manje za 14.689.000,00 dinara.

Vrednost imovine privrednih društava našeg okruga iznosi 34.040.025.000,00 dinara od čega 31.742.590.000,00 dinara čini izraženu vrednost nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava, dugoročni finansijski plasmani su u vrednosti od 1.794.004.000,00 dinara, a vrednost obrtne imovine iznosi 29.175.079.000,00 dinara.

Vrednost stalne imovine preduzetnika jablaničkog okruga po podacima Agencije za privredne registre iznosi 1.559.740.000,00 dinara, dok vrednost obrtne imovine iznosi 3.294.871.000,00 dinara.

Upoređujući ove podatke može se zaključiti da su preduzetnici jablaničkog okruga istinski nosioci privrednih aktivnosti jer su sa gotovo 5 puta manje radnika ostvarili samo dva puta manji neto poslovni rezultat u odnosu na privredna društva, ali su i kao takvi, plaćavši poreze, na dobit državi Srbiji. Uz ostale poreze i doprinose, u većoj meri su doprineli punjenju budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava jablaničkog okruga nego privredna društva, pre svega ona sa stranim kapitalom od kojih se očekivalo da pokrenu posrnulu privredu i privredni razvoj jablaničkog okruga.

I pored činjenice da su brojna privredna društva na teritoriji okruga privatizovana, rade u sklopu velikih svetskih korporacija i da su od lokalne samouprave privilegovana po brojnim osnovama, a od države Srbije i direktno potpomognuta ulaganjem za otvaranje novih radnih mesta, rezultati analize su apsolutno na strani preduzetnika, čija je struktura kapitala 100% domaća.

Posebnu pažnju izazivaju ostvareni finansijski rezultati – gubici koje su ostvarili Zdravlje Aktavis, Falke, Džinsi, Sonder-dux i neka druga privredna društva koja posluju u Srbiji i čiji je glavni motiv ustupanja resursa i davanja određenih privilegija od strane lokalnih samouprava na teritoriji okruga i SIEPEA–e, bilo otvaranje novih radnih mesta, kojim bi se isplaćivao porez na zarade i punio budžet lokalnih samouprava, ostvarivanje neto dobiti iz koje bi se naplaćivao porez na dobit preduzeća od koga bi se investiralo u nove razvojne projekte i finansirao rad republičkih organa, institucija i ustanova.

Utrošena su ogromna novčana sredstva iz ionako siromašnog budžeta Republike Srbije, ustupljeni resursi lokalnih samouprava bez naknade i dati u svojinu pomenutim preduzećima, a efekti su i više nego poražavajući. 

Pored gubitaša, domaćih preduzeća, mnogo je primera kontraverznog poslovanja, naizgled društveno odgovornih i uglednih, velikih svetskih kompanija u Srbiji – „INVESTITORA U SRPSKU PRIVREDU“! 

U ukupnom iznosu neto gubitka privrednih društava jablaničkog okruga, samo 4 preduzeća na teritoriji okruga, koja su bila i trebala da budu zamajac privrednog razvoja okruga, Zdravlje, Falke, Jeanci i Sonder-dux na primer, iskazali su zajedno neto gubitak na kraju 2012. godine u iznosu od 311.286.000,00 dinara, ili ukupno 17,55% ukupno iskazanog neto gubitka privrednih društava jablaničkog okruga:

• Jeanci– iskazan neto gubitak u 2012. godini – 33.160.000,00 dinara
• Falke – iskazan neto gubitak u 2012. godini – 99.453.000,00 dinara,
• Zdravlje– Actavis – iskazan neto gubitak u 2012. godini – 100.683.000,00 dinara.
• Sonder-dux– iskazan neto gubitak u 2012. godini – 77.990.000,00 dinara.

Duboko uvaženi «stranci» su od nekadašnjeg ponosa leskovačke privrede «Zdravlja» napravili gubitaša, isisali kapital, otpustili radnike i navukli obaveze od kojih se nikada ne može oporaviti.

Duboko uvažena gospoda stranci u Falkeu, oko kojih su URS i DS vodile rat oko pitanja ko ih je doveo u Leskovac, su za samo tri godine od 415.914.000 miliona dinara osnivačkog kapitala isisale i iznele iz Srbije 338,4 miliona dinara kapitala, svodeći kapital preduzeća na 77,5 miiona dinara, pri tom samo u 2012. godini iskazavši neto gubitak od 99.453.000,00 dinara.

Da u finansijskim izveštajima o poslovanju pomenutog preduzeća nema logike, da nešto sugeriše da ne valja i da treba da bude predmet kontrole i revizije mnogih državnih organa i kriminalističkih službi, govori podatak da proizvodni radnik u Leskovcu radi za u proseku od 5 do 10 pari čarapa koje Falke Srbija proizvodi, a u Nemačkoj se prodaju u rasponu od 6,5 EUR (Fein: 210 Artikel ) do 130 EUR po komadu (Alle ansehen: 99 Artikel ).

Takođe, napomene radi, skrećemo pažnju da je svim zaposlenima na ime zarada, poreza i doprinosa na zarade svih radnika u preduzeću ispaćeno 122.960.000 dinara, a da su troškovi konsultanskih usluga prema «inostranim konsultantima» i troškovi reprezentacije plaćeni u zbirnom iznosu od 116.068.000,00 dinara ili su približno jednaki vrednosti zarada isplaćenim svim zaposlenima u Falkeu Srbija za celu 2012. godinu.

Ne želimo da skrenemo pažnju da je Falke bio u projektu SIEPA i da je dobio po 6.000 EUR za svako novootvoreno radno mesto.

Jeanci je u 2012. godini, takođe primera radi, iskazao neto gubitak veći od 33.000.000,00 dinara.

Najslavniji „šampion“ u izigravanju propisa države Srbije, koji posluje na jugu Srbije je BAT (Britiš – Ameriken tabako) koji je u 2012. godini iskazao neto gubitak u iznosu od 1.891.904.000,00 dinara, a gubitak iznad visine kapitala na dan 31.12.2012. godine iznosi 6.208.316.000,00 dinara.

Nameće se mišljenje da je iskazivanje realnih finansijskih pokazatelja u Srbiji luksuz i da su „pametni“ strani menadžeri i domaći dobro plaćeni direktorčići, mnogo mudriji i sposobniji u izigravanju propisa države Srbije, ali i interesa njenih građana, nego što se moglo čak i pretpostaviti. 

Nije ni čudo, jer pregovore o saradnji i privilegiji korišćenja ionako skromnih finansijskih i drugih resursa države Srbije imaju stranci - „strani investitori“ i „probrani domaći biznismeni“, a ne preduzetnici i domaći privrednici. Jer o kontroli njihovog rada (ako je i iole ima) očito vode računa profesori stranih jezika, „svršeni politički menadžeri politički priznatih (privatnih) fakulteta“, nedoučeni i prinaučeni moralno i politički podobni „stručnjaci“, ili jednostavno, srpski rečeno – dunsteri u Ministarstvu finansija i drugim ministarskim resorima Vlade Republike Srbije.

Moramo biti svesni da vlast, iz sebi znanih interesa nije želela da kontroliše rad gubitaša, čime je trasirala model gubitničkog poslovanja u Srbiji, omogućavajući devastaciju resursa srpske privrede. 

S druge strane, bez iskazivanja dobitka u poslovanju i plaćanja poreza na dobit nema ni budžetskih prihoda iz kojih se finansira rad državnih organa Republike Srbije, vojske, policije, prosvete, nauke..., a nametnuta od bivše i sadašnje vlasti, floskula jeftina radna snaga, prosto prevedeno znači minimalan porez na zarade i nedovoljno sredstava u budžetima gradova za razvojne projekte ili finansiranje zarada zaposlenih u preduzećima, ustanovama i institucijama lokalnih samouprava.

Država Srbija mora da zaštiti sebe, svoje interese, kao i interese građana Srbije, permanentnom kontrolom i budnim nadzorom nad iskazivanjem finansijskog rezultata poslovanja privrednih društava i preduzetnika u Srbiji. Poseban predmet kontrole moraju da budu preduzeća koja iskazuju gubitak u svom poslovanju, kao i preduzeća koja koriste subvencije ili bilo kakve privilegije države Srbije ili lokalnih samouprava uz kontinuirano praćenje novčanih tokova istih. Svakako, uočena praksa da inostrana preduzeća dokapitalizuju zavisna preduzeća u Srbiji sredstvima koja se vode kao donacije, mora biti sankcionisana.

Iz perspektive fiskalnih efekata i ekonomske efikasnosti neophodno je uvesti opšti porez na plaćanja za usluge prema inostranstvu (pre svega konsultantske) što je jedan od najomiljenijih načina povećanja troškova (rashoda) i umanjenja finansijskog rezultata srpskih preduzeća sa većinskim stranim kapitalom. 

Oporezivanjem ovih naknada ostvarili bi se dodatni poreski prihodi, uskratila mogućnost zloupotreba, a lica koja dividendu isplaćuju osnivačima u inostranstvu na prikriven način, u formi naknada za konsultantske ili druge usluge, onemogućila u izbegavanju plaćanja poreza državi i jednog od opšte primenjenog modela isisavanja kapitala srpskih preduzeća.

Gospodine ministre Dinkiću, Vučiću, Dačiću, gospođo dr Tabaković, pa vi sve ovo znate! Zašto ne preduzmate mere i sprečite dalju pljačku i robovanje države Srbije i njenih građana, prikupite nedostajuća sredstva za budžet Republike Srbije i obezbedite mogućnost redovnog finansiranja rada državnih organa, isplate penzija, plata prosvetnim radnicima, ulaganja u nauku...?

Poreski inspektori bi morali da se pozabave ovim podacima, jer će efekti kontrole rada velikih privrednih društava dati mnogo veće poreske rezultate, nego aktivnosti pisanja kazni privrednicima za prekršaje u iznosu od po 50.000 dinara, koji će tim kaznama biti prinuđeni da obustave rad i zatvore svoje radnje.

Mr Predrag Mitrović
Dveri Leskovac