Kako da izračunate kada će sledeće godine biti Vaskrs

Mnogo je faktora koji učestvuju u određivanju datuma Uskrsa, a praktično je nemoguće napisati tačnu formulu koju bi trebalo promeniti.

Određivanje ovog datuma nije ni matematičko, ni astronomsko, već crkveno pitanje. 

Osnovna formula 

Osnovna „formula“ glasi: Uskrs se slavi prve nedelje nakon punog meseca, koji pada na dan prolećne ravnodnevice ili posle njega.

Zvuči relativno jednostavno, ali nije. Evo zašto.

Crkveni pun mesec

Pun mesec nije astronomski pun mesec, već „crkveni“ pun mesec. Datum crkvenog punog meseca određuje se pomoću tzv. epaktnih tablica. Epakti označavaju broj dana za koliko solarna godina premašuje lunarnu.

Naime, još u četvrtom veku je dogovoreno da hrišćani odrede način računanja Uskrsa, tako da bude nezavisan od jevrejskog solarno-lunarnog kalendara i da uvek pada u nedelju.

Zatim je uvedena Aleksandrijska metoda, koja je zasnovana na epaktima izračunatim u skladu sa devetnaestogodišnjim ciklusom, koji je poznat i kao Metonov ciklus.

U starom jevrejskom solarno-lunarnom kalendaru godina se određivala kao 12 lunarnih meseci. Međutim, pošto Mesec obiđe put oko Zemlje za 29 dana, 12 sati, 44 minuta i 3,3 sekunde, to znači da godina u zbiru iznosi samo 354 dana. 

Da bi se manjak dana u odnosu na solarnu godinu nadoknadio periodično su se ubacivali vanredni meseci, a ceo ciklus se ponavljao na svakih 19 godina. Tako se i pri određivanju Uskrsa počela koristiti tablica, razvijena u 6. veku, sa 19 pashalnih datuma iz koje se datum Uskrsa čita na osnovu ostatka pri deljenju sa 19.

Indiktion

Monah Dionizije Mali, koji je bio dobar poznavalac astronomije i matematike, uveo je hrišćansku eru tako što su godine počele da se broje od Hristovog rođenja.

On je objavio i nove uskršnje tablice 525. godine, poznate kao Veliki indiktion. Tablice su davale datume Uskrsa za ciklus od 532 godine, i podrazumevale su da, po isteku ciklusa, treba krenuti ispočetka.

Pri njihovom sastavljanju polazilo se od pretpostavke da je stvaranje sveta bilo 5508. godine pre Hrista, što je odgovaralo početku Prvog velikog indiktiona.

Indiktion se upotrebljavao u celom hrišćanskom svetu do 1582. godine, kada je Zapadna crkva prihvatila zamenu Julijanskog kalendara Gregorijanskim i počela da računa Uskrs po svom kanonskom pravilu.

Julijanski kalendar

Iako nije pravilno reći da vernici slave Uskrs po Julijanskom, odnosno Gregorijanskom kalendaru, nije ni da ovi kalendari nemaju uticaja.

Dakle, metoda za određivanje crkvenog punog meseca zasniva se na nekorigovanom ponavljanju devetnaestogodišnjeg Metonovog ciklusa u kombinaciji sa Julijanskim kalendarom.

Faktor Pasha

Budući da je pretpostavka da je Tajna večera zapravo bila pashalna večera, o čemu postoji više naznaka u Bibliji, u Pravoslavnoj crkvi Uskrs se uvek slavi posle Pashe.

U Rimokatoličkoj crkvi određivanje datuma Uskrsa nije povezano sa ovim jevrejskim praznikom.

Datumi narednih pet Uskrsa

– Godine 2023. katolici će Uskrs slaviti 9. aprila, a pravoslavci nedelju dana kasnije, baš kao i ove godine; 

– 2024. godine razlika će biti mnogo veća: katolici će slaviti vaskrsenje Isusovo 31. marta, a pravoslavci 5. maja;

– 2025. godine i pravoslavci i katolici će slaviti istog datuma – 20. aprila;

- 2026. godine katolici će slaviti 5. aprila, a pravoslavci 12. aprila;

- 2027. godine katolici će slaviti Uskrs 28. marta, a pravoslavci 2. maja.

Nakon ovih objašnjenja čini se da je sve komplikovanije, a datum Uskrsa najsigurnije je proveriti baš u crkvenom kalendaru.

RTS