“Stop petardama” – apel za mirne novogodišnje praznike dece sa teškoćama u razvoju

Parole “Ne bacaj petarde” i “Uživaj u proslavi praznika ali dozvoli i meni da uživam” našle su se na posterima koji će se narednih dana lepiti u gradovima širom Srbije, kako bi se skrenula pažnja javnosti na probleme dece sa autizmom i smetnjama u razvoju za vreme novogodišnjih praznika.

Svako ko želi da doprinese ovoj maloj zajednici moćiće da izradi postere i zalepi ih u svom komšiluku ili lokalu.Na plakatima se nalazi detence pored kog velikim slovima piše “Ne bacaj petarde”. Tu je i još jedna poruka koja glasi “Nemoj namerno da utičeš na moj strah”.

Sezona petardi već sada kreće i mnogo se priča o tome koliko stresa pucanje donosi kućnim ljubimcima i maloj deci, posebno onima sa autizmom. Još pre nekoliko godina na mrežama je osvanuo snimak devojčice s autizmom i njene reakcije na pucnje koja lomi srce.

„Ovako reaguje većina dece sa autizmom na prasak petarde. Zbog vaših 3 sekundi zadovoljstva. Jel vredno? Jeste srećni? Jel ima neka još jača? Stavi prst na čelo i zamisli da je ovo neko tvoj. Tvoja sestra, ćerka, tvoja ljubav… NE BACAJ PETARDE!“, poručila je jedna korisnica Fejsbuka uz snimak na kojem majka nekoliko minuta pokušava da umiri svoje dete nakon pucnja petarde

„Pokrije se ćebetom po glavi i vrišti“

U Srbiji bacanje petardi može da bude kažnjivo – ali to je uglavnom mrtvo slovo na papiru. Zato je doček Nove godine pakao za decu sa autizmom, ali i mnoge bolesnike, te pse i mačke. Reporterka DW se raspitala u Nišu.

Nišlija Njegoš Popović je otac trinaestogodišnjeg dečaka sa autizmom. Kako se decembar bliži kraju, tako se on psihički priprema na reakciju svog sina kada bude čuo petarde tokom novogodišnje noći. Zvuk petardi, kaže Popović, veoma smeta deci sa autizmom.

„Uvek reaguje negativno, samo različitim intenzitetom, a to zavisi od mnogo stvari. Nekad stavi ruke na uši, nekad samo pita kakav je to zvuk, a nekad zaista reaguje burno i vrišti. Oni taj zvuk čuju skroz drugačije od nas, taj zvuk i nama smeta, a njima predstavlja haos u glavi“, priča Popović za DW.

„Najgore je što u takvim situacijama roditelji ne mogu da dopru do deteta da mu objasne šta se događa. Jednostavno nema načina. On se pokrije ćebetom po glavi i počne da vrišti, da se grči“, nemoćno opisuje kako se ponaša njegov sin Miodrag dok petarde pucaju u okolini

Popoviću i njegovom sinu i bez petardi nije lako. Otac nam priča da nemaju svi razumevanja, da ima konflikata u recimo gradskom prevozu kad se dete uznemiri zbog buke. Petarde su vrhunac tog nemira…..OPŠIRNIJE