Stražari sprečavali samopovređivanje pritvorenika batinama

- Nakon izvršenih provera i prikupljenih obaveštenja koje je dao D. D., kao i obaveštenja koje je dalo pet državnih službenika, utvrđeno je da u konkretnom slučaju, koji se dogodio 19. novembra u zavodskoj bolnici, fizička sila nije primenjena u cilju zlostavljanja D. D., već kao sredstvo savlađivanja otpora i sprečavanja nastajanja težih posledica, a pre svega u cilju sprečavanja daljeg samopovređivanja D. D. Prilikom donošenja odluke uzet je u obzir i stav D. D., koji je kategorički tvrdio da ga čuvari nisu tukli niti udarali, već su ga sprečavali u pokušaju samopovređivanja - navodi vršilac funkcije osnovnog javnog tužioca Saša Đokić u odgovoru niškom Centru za ljudska prava, koji se godinama bavi monitoringom uslova zatvaranja i reformom zatvorskog sistema u Srbiji.

Đokić dodaje da su petorica stražara "pravosnažnim rešenjima KPZ-a Niš oglašeni odgovornima za izvršenu težu povredu radne obaveze i izrečene su im disciplinske kazne".

- Kroz taj disciplinski postupak iscrpljeno je pitanje odgovornosti tih državnih službenika, a u njihovim radnjama nema obeležja krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, zaključuje Đokić.

U Centru za ljudska prava kažu da je KPZ reagovao pravovremeno i u skladu sa zakonom, te da je uz obaveštenje o slučaju, prosledio i celokupnu dokumentaciju i video-snimak, što je "vredno pohvale". Ipak, naglašavaju oni, policija, a pre svega tužilaštvo načinili su niz propusta. Policija je izveštaje sa izjavama stražara i pritvorenika dostavila sa višemesečnim zakašnjenjem. Tužilaštvo, pak, nije ni razgovaralo sa žrtvom i počiniocima, niti je pronašlo svedoke. Ono takođe nije pregledalo i analiziralo video-snimak sa lica mesta, medicinski karton u kojem su morale biti ubeležene povrede i nalaz psihijatra.

Prema navodima Centra, tu se spisak ozbiljnih nedostataka u istrazi ne iscrpljuje. Sa žrtvom su razgovarali policajci, "najverovatnije oni detaširani u KPZ-u", i bez prisustva advokata, što "predstavlja vid pritiska". Tužilaštvo nije naredilo da se u što kraćem roku obavi veštačenje telesnih povreda pritvorenika od strane specijaliste za sudsku medicinu, što je "direktno ugrozilo sprovođenje efektivne istrage". Nejasno je i prekomerno bavljenje disciplinskim postupkom koji nije u ingerenciji Osnovnog tužilaštva i nema dodirnih tačaka sa krivičnom procedurom. Tužilaštvo pritom nije sigurno da li su stražari sprečavali "samopovređivanje" ili "pokušaj samopovređivanja", pošto naizmenično koristi oba termina...

- Ovo je neobična situacija jer zatvori najčešće nastoje da zataškaju situacije potencijalne torture, a tužilaštva nastoje da dođu do dokaza. Pretpostavljamo da je pritvorenik dao različite izjave u disciplinskim postupcima protiv stražara, jer su oni nakon toga kažnjeni, i pred detaširanim policajcima, gde je "kategorički negirao" torturu. Pošto su prošli meseci dok ga policajci nisu ispitali, pretpostavljamo da je počeo da biva zastrašen, gubi poverenje u sistem, a možda je želeo i da "trguje". Izvesno je, međutim, da je tužilaštvo pokazalo solidarnost sa stražarima, koji bi verovatno izgubili posao da je odlučilo drugačije. U Srbiji i inače postoji blagonaklonost tužilaštva prema službenim licima koja se sumnjiče za zlostavljanje, mučenje ili iznuđivanje dokaza, a ažurnost, brzina i rigoroznost u slučajevima kada su ta lica oštećena - kaže za Danas advokat Aleksandar Cvejić, saradnik Centra za ljudska prava.

Kultura nasilja
Koordinatorka niškog Centra za ljudska prava Lidija Vučković podseća da je prošle godine zabeležen samo jedan slučaj potvrđene presude o torturi u zatvorima. Ona kaže da nije dovoljno doneti zakone, već je neophodno ustanoviti i poštovati procedure, eliminisati sistemsku "povezanost svih sa svima" i suzbijati kulturu nasilja.

- Kod nas postoji razumevanje za torturu i ona se pravda na razne načine. Kada se ne pokreće krivični postupak povodom slučaja koji je "prijavio" zatvor, i pritom dostavio i video-snimak, kakvu šansu pred našim pravosuđem ima ima neuki pojedinac - kaže Vučkovićeva za naš list.