Dr Minić: Kako pojačati imunitet - suplementi ili sveže namirnice

Kako uticati na imuni sistem i poboljšati ga?

Naš imuni sistem ima odbrambenu ulogu u organizmu i zadatak da nas štiti od bolesti. Postoje razni uzročnici pada imuniteta pa time i razne bolesti. Među „napadačima“ našeg odbrambenog sistema mogu biti bakterije, virusi, mikrobi, gljivice, toksini… To samo govori u prilog činjenice da odgovor na pitanje kako podići imunitet nije nimalo jednostavan niti jedinstven. Ne postoji jedan jedini način koji možemo primeniti kako bi uticali da naš imuni sistem bolje radi.

Simptomi pada imuniteta

Kako da znamo da je naš imunitet slab? Postoji nekoliko simptoma koji nam ukazuju da naš imuni sistem ne radi baš kako treba. Najčešći simptomi su: umor, malaksalost, česte bakterijske i virusne infekcije, teško zarastanje rana, česti ekcemi, promene na koži isl. Svaki pojedinac mora da brine o svom imunitetu i da se na adekvatan način pripremi kako bi na vreme organizam bio spreman da se izbori sa epidemijama i drugim štetnim faktorima koji narušavaju naše zdravlje.

Kako ojačati imunitet?

Veoma je važno napomenuti da se imuni sistem ne podiže za nekoliko dana. Taj proces traje mesecima zato je veoma važno da imamo određene životne navike koje će nam svakako pomoći u tom procesu. U ovom tekstu će biti opisani osnovni faktori koji mogu uticati na poboljšanje imuniteta a koje svaki pojedinac može da primeni.

1. Adekvatna ishrana i suplementi

Jednolična ishrana dovešće do toga da naš metabolizam uspori, ali i da nagomila toksine koji će  postati preveliki teret za naš imuni sistem. Ono što je potrebno kako bi  ojačali imunitet je  pravilna i izbalansirana ishrana. Šta to praktično znači? Potrebno je da se unosi više voća, povrća, proteina, a smanji unos  nezdrave masti, šećera, aditiva i veštačkih ukusa koji su nezaobilazni deo gotovih prehrambrenih proizvoda. 

Jednolična ishrana može da dovede do toga da u našem telu fali nekih veoma bitnih hranjivih materija koje su značajne za podizanje imuniteta. Najznačajnije su vitamin D, zink, selen, vitamin C…

• Vitamin D

Najvažniji vitamin u borbi protiv svih virusa i bakterija. Nažalost veliki procenat stanovništva ima veoma nizak nivo ovog vitamina a njegova uloga je višestruka za odbrambenu sposobnost organizma. Vitamin D se stvara uz pomoć sunca, pa je preporuka da se svakog dana izlažemo suncu u trajanju od minimum 15 minuta, što će biti dovoljno. Vitamin D se može uneti i putem suplementacije u vidu tablet, kapi. Adekvatno stvaranje vitamina D i unošenje putem suplemenata omogućiće organizmu da se izbori sa virusima ali i drugim negativnim faktorima koji mogu da ugroze naše zdravlje. Vitamin D se može unositi tokom čitave godine. 

• Cink i selen

Cink i selen su veoma važni za imunitet. Njihova glavna uloga je da ispravljaju greške koje nastaju prilikom deobe ćelija. Adekvatna koncentracija u organizmu će imati ulogu da sve novonastale greške na nivou DNK ispravi a samim tim će doprineti celokupnom zdravlju i jačanju imuniteta. Nažalost na ovim prostorima cinka nema dovoljno pa se svakako mora unositi putem tableta. Važna informacija je da se prilikom unosa cinka i selena u obliku suplemenata mora praviti pauza. Preporuka je da se nakon tri meseca korišćenja pravi pauza od tri meseca.

• Vitamin C

Vitamin C je veoma važan za imunitet a takođe je njegova važna uloga i u održavanju adekvatne funkcije krvnih sudova. Osobe koje u ishrani svakodnevno unose voće i povrće imaju adekvatnu količinu ovog vitamina i nemaju potrebe za dodatnim unošenjem putem tableta. Međutim, osobe koje u ishrani ne koriste dovoljno voća i povrća trebalo bi da unose ovaj vitamin putem tableta.

Ovo su nekoliko elemenata koji su neophodni da nas zaštite, ne samo od virusnih, već i od drugih infekcija. Mogu se naći u svim apotekama a njihova cena varira od projzvođača do projzvođača u opsegu od 350 do 1000 dinara. Svi preparati vitamina D, zinka, selena i vitamina C koji se nalaze u apotekama su proverenog kvaliteta te se mogu koristiti od bilo kog projzvođača.

2. Adekvatan san

Spavanje je od suštinskog značaja za naš organizam i bez njega ljudi ne bi mogli normalno da funkcionišu. Manjak sna može da ugrozi čitavi imuni sistem. Hronična nesanica dovodi do povećanog rizika od upala, oboljenja, slabog, pa do potpunog gubitka pamćenja, poremećaja u ishrani i kilaži. Takođe, može uticati na reflekse i koordinaciju, a u najtežem slučaju povećati rizik od hroničnih oboljenja poput kancera i dijabetesa tipa 2. Preporučeno je da je neophodno od 7 do 9 sati sna da bi organizam bio u stanju da se izbori sa svim negativnim faktorima, adekvatna količina sna je veoma važna za imuni sistem, nedovoljno sna svakako utiče na pad imuniteta.

3. Fizička aktivnost

Umerena, redovna fizička aktivnost pomaže da se poveća funkcija imunološkog sistema, podižući nivo belih krvnih zrnaca i antitela koja se bore protiv infekcije, povećava cirkulaciju i smanjuje hormone stresa.. Svakoga dana, dovoljno je od pola sata do 40 minuta umerene fizičke aktivnosti u kućnim uslovima, naravno vežbe moraju biti individualno prilagođene. Takođe je veoma bitno i pešačiti, bržim hodom do 3 kilometara dnevno. 

Na osnovu svega gore navedenog može se zaključiti, da svaki pojedinac mora da pripremi organizam  i imuni sistem za predstojeći period virusnih, respiratornih, infekcija. Adekvatan unos vitamina D, zinka, selena i vitamina C, adekvatna količina sna i svakodnevna fizička aktivnost biće sasvim dovoljna da se poboljša imuni sistem i da se rizik od virusnih infekcija svede na minimum.

Dr Ivan Minić