Prodajem bubreg da školujem ćerku

Znam da se tome protive zakon i etičke norme, ali meni je zakon moja ćerka. Za mene to nije trgovina ljudskim organima i nisam se na ovaj korak odlučio iz ekonomskog interesa, već isključivo zbog toga da ćerku zbrinem da se ne pati celog života i eventualno luta ulicama kao bednik posle moje smrti.

Šta je sve spreman roditelj da učini za svoje dete, dirljivo svedoči spremnost Aleksinčanina Gorana Lukića (38), koji je čvrsto odlučio da proda bubreg kako bi ćerki omogućio da završi školovanje i stekne kakav-takav krov nad glavom.

Ovaj elektrotehničar koji je, za dve decenije od sticanja diplome, uspeo da zvanično napabirči samo osam meseci staža u radnoj knjižici, na raspolaganju je, kako kaže, imao samo dve mogućnosti. Da do cilja za svoju trinaestogodišnju ćerku dođe kriminalom, ili da proda jedan bubreg. Bez razmišljanja, odlučio se za ovo drugo, ne hajući za posledice.

Lukićeva životna priča je slična mnogima u ovoj zemlji, ali u njoj ipak ima nečeg po čemu se razlikuje od ostalih. Oženio se 1995. godine, ali ubrzo posle rođenja ćerke, razvodi se od supruge, a s obzirom na to da je bila maloletna, devojčica po sudskoj odluci pripada majci. Majka se ubrzo preudaje i sa ćerkicom odlazi u Niš, gde žive u vrlo teškim finansijskim i stambenim uslovima.

- Čak i u takvim okolnostima, moja mezimica je odličan

đak. Dajem joj daleko više nego što mi je presuđena alimentacija, a bogami znam mnoge koji ni dinar ne daju svom detetu posle razvoda i jednostavno ga otpišu. Sa ćerkom se odlično slažem, srce mi se kida zbog svega i sa mislima na nju i legnem i ustanem - kaže Lukić.

- Ne biram posao, radim kao crv i danju i noću, a sa biroa mi nikada nije nuđen radni odnos u nekoj državnoj firmi - dodaje Lukić. Ali to što zaradim, ipak je nedovoljno za moju ćeru, jer ona zaslužuje mnogo više. Zaslužuje da joj stvorim uslove da završi fakultet i da joj ostavim makar jednosoban stan. Nisam se više ženio niti ću, jer živim za svoje dete i zato sam odlučio da zbog nje prodam bubreg nekome kome treba. Time bi spasao nečiji život, a pomogao mojoj lepotici. Uradio bih to čak i ako bi mi lekari rekli da ću umreti čim mi izvade bubreg, a inače sam zdrav - ističe Lukić za "Novosti" i dodaje da će sve reći svojima, pa i ćerki, ali kada obavi posao, a ako ne uspe da iškoluje ćerku i obezbedi joj stan, smatraće da nije ni bio roditelj.

STROGO PO ZAKONU

KAKO smo saznali od lekara, takva mogućnost kod nas, pa i u Evropi i Americi (sem u Indiji i Pakistanu), nije dozvoljena ni zakonski ni etički, jer je reč o trgovini ljudskim organima. Presađivanje tuđih bubrega je moguće, ali za to postoji stroga zakonska i medicinska procedura.

http://www.novosti.rs/