Kerković: Novi kredit, novo zaduženje od 370 evra po građaninu Srbije

Saopštenje prenosimo u celosti.

Rebalans budžeta pokazuje da srpske finansije imaju „rupu“ od 279 milijardi dinara i da ukupni budžetski deficit iznosi 2,36 milijardi evra. Ukupan javni dug države Srbije iznosi 32,24 milijarde evra, dok bruto društveni proizvod zemlje, prema Zavodu za statistiku, iznosi 6.270 milijardi dinara ili 53 milijarde evra. Javni dug je 2012. god iznosio malo više od 15 milijardi evra, dok je vlast SNS-a uspela da ga uveća za 17 milijardi evra. Dok su dugovanja porasla za više nego duplo, upravo okončan popis pokazao je da je broj stanovnika u Srbiji smanjen na 6,5 miliona ljudi (na Jugu Srbije živi 40 hiljada ljudi manje) a neverovatna je činjenica da je i broj glasača na aprilskim izborima iznosio upravo 6,5 miliona. Nakon što ovaj Zakon bude usvojen u Skupštini, svakog od 6,5 miliona srpskih građana vlast će zadužiti za novih 370 evra samo u ovoj godini.

Pre nekoliko meseci Fiskalni savet potvrdio je ono što je Srpski pokret Dveri tvrdio sve vreme od početka pandemije KOVID19 - da je Vlada neselektivnim merama pomoći stanovništvu i privredi tokom pandemije, potrošila dve milijarde evra više nego što je bilo neophodno da je pomoć davana onima kojima je to bilo zaista neophodno. Da bi pokrila ono što je rasipnički potrošila, Vlada je najpre zaključila međunarodni ugovor o kreditu sa Vladom Abu Dabija za blizu milijardu evra. Potom je Vlada, dok je „vrhovni komandant“ vojnim avionima obarao komercijalni dron, sa predstavnicima MMF-a u Beogradu dogovorila 24 mesečni stend-baj aranžman za iznos od 2,4 milijarde evra. Ovo će biti deseti aranžman Srbije sa MMF-om od 2009.god. kada se Srbija zadužila bezmalo 3 milijarde evra, i nakon 2015.god i zaduženja od preko milijardu evra. Ukoliko ga Izvršni odbor MMF-a u decembru bude odobrio, ovo će biti i najveće zaduženje Srbije u poslednjih deset godina.

Posebnu opasnost zaduženja kod MMF-a kao dela Grupe Svetske banke, ne predstavljaju njegovi striktni uslovi i stroge mere štednje koje MMF uvek nameće kao uslov kredita, već i insistiranje na brzoj i sveobuhvatnoj privatizaciji velikih javnih preduzeća. Zemlja koja se zadužuje kod MMF-a uvek gubi ekonomsku, privrednu i finansijsku suverenost i kasnije ostaje bez dela javne svojine. Primer Grčke, koja je zbog ogromnih dugovanja i nametnutih mera štednje bila prinuđena da privatizuje svoje najveće luke (Pirej i Solun), gotovo sve aerodrome i avio kompanije,elektroenergetsko preduzeće, puteve, železnicu i mnoga druga državna preduzeća, o tome jasno govori. Nije teško pogoditi da će predmet pritiska MMF-a nakon uzimanja duga od 2,4 milijarde biti privatizacija „Elektroprivrede Srbije“, do čije je sistemske havarije upravo dovela nesposobnost SNS menadžmenta, a koja je ovo preduzeće od ekstra-profitera i izvoznika struje, pretvorila u ekstra-gubitnika. Upravo zbog ogromnih dugovanja i energetske krize zbog uvoza energije, rebalans budžeta predviđa da će i dugovanja EPS-a i Srbijagasa država preuzeti na sebe. Stavka u Predlogu rebalansa koja glasi „Izdaci za nabavku finansijske imovine „ povećana je za 1000% u odnosu na prethodni budžet i iznosi 153 milijarde dinara ili 1,3 milijarde evra. Toliko će nas koštati nesposobnost SNS da upravlja energetskim sistemom.

Biće još gore ukoliko nemogućnost da se ova ogromna dugovanja vrate, dovede do pritisaka MMF-a da se privatizuju EPS, TELEKOM i druga strateška javna preduzeća, i to 2024.god. kada ovaj aranžman treba da se okonča.