Praznik nade i pobede: Uskrs u zapadnom hrišćanstvu

Uskrs je najveći i najznačajniji hrišćanski praznik, posvećen povratku u život Isus Hristos. Prema hrišćanskom učenju, Vaskrsenje se dogodilo trećeg dana nakon njegove smrti, računajući i dan stradanja — u prvu nedelju posle Veliki petak.

Reč je o pokretnom prazniku koji se proslavlja nakon Pasha, u prvu nedelju posle punog meseca koji pada na ili neposredno nakon prolećne ravnodnevnice. Dok kod istočnih hrišćana Uskrs može da padne između 4. aprila i 5. maja, kod zapadnih se uvek obeležava u periodu od 22. marta do 25. aprila.

Iz teološkog ugla, Uskrs predstavlja temelj hrišćanske vere i simbol konačne pobede nad smrću. Iako pojedina protestantska tumačenja posebno ističu značaj Veliki petak kao dana iskupljenja, većina vernika upravo u Vaskrsenju prepoznaje suštinu vere i nadu u večni život.

Tradicija nalaže da se na Veliki petak farbaju uskršnja jaja, najčešće crvenom bojom koja simbolizuje Hristovu krv. Posebno mesto ima prvo ofarbano jaje, čuvarkuća, za koje se veruje da čuva dom i ukućane. Jaja se potom daruju, dele i koriste u običaju kucanja.

U pojedinim zapadnim tradicijama, jaja donosi uskršnji zec, a često se poklanjaju i čokoladne poslastice u obliku jaja i drugih simbola praznika.

Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je da mir počinje od svakog pojedinca, naglašavajući da je u vremenu u kojem se lako širi govor mržnje, neophodno negovati jezik razumevanja, dijaloga i istine.