Zašto vlast ne priznaje da nam je zdravstvo najgore u Evropi?

Umesto da private ocenu nezavisnog tela, kao i smernice, koje smo dobili besplatno, ministarstvo je ignorisalo prvi izveštaj, što je rezultiralo da istu ocenu dobijemo i drugi put.

„Bio sam pomalo zatečen činjenicom da Ministarstvo zdravlja drugu godinu zaredom demantuje i prikriva rezultate evropske agencije čiji izveštaj čekaju svi u Evropi. Građanima, realno, nije čak ni potrebno da dobiju izveštaje da bismo znali gde smo. Oni znaju u kakvim se bolnicama leče, jasno vide da postoje liste čekanja za neke intervencije čak do 2025, svesni su korupcije u zdravstvu i vide zloupotrebu položaja lekara koji ih iz državnog šalju u privatni sektor...“, kaže dr Dušan Milisavljević, predsednik Odbora za zdravstvo. * 

Ali, da ne bismo nagađali i natezali se čiji su podaci verodostojniji, ovoga puta je dr Milisavljević iskoristio mogućnost koju mu daje funkcija predsednika Odbora za zdravstvo i pozvao švedske eksperte u srpski parlament da direktno i poslanicimi i svim zainteresovanim nevladinim udruženjima objasne metodologiju i rezultate do kojih su došli. Za skupštinskom govornicom su nas upozorili na preveliku smrtnost i od onkoloških i od kardiovaskularnih  bolesti,  na ogromnu korupciju i na nerazumno duge liste čekanja. Pokušaj Ministarstva zdravlja da to opravda činjenicom da smo veoma siromašna zemlja koja malo izdvaja za zdravstvo, ocenili su kao loše opravdanje iznoseći podatke da ni u siromašnijim zemljama (Albanija, Makedonija...) ne postoje liste čekanja i da one nisu vezane za novac već za sistem. Konkretno, da je problem u organizaciji zdravstvenog sistema i da se Ministarstvo nedomaćinski ponaša i prema novcu koji stiže u Fond i prema građanima. *

Nakon višesatne debate nije se stiglo nigde, a nastalu situaciju dr Milisavljević opisuje na sledeći način: „Nije problem da neko dete dobije jedinicu u školi, problem je ako počne da se pravda da je sve znao a da ga profesori mrze iako ne pokušava da uči. Upravo tako se vlada naše ministarstvo, dva puta dobijamo najlošiju ocenu, a uporno tvrdimo da je nismo zaslužili i da nas neko mrzi. Problem se rešava tako što ćemo da učimo i da reformišemo naš zaostali i nefunkcionalni sistem. Pre svega da pođemo od lista čekanja za koje sam uveren da su veštački pravljene u velikom broju slučajeva od strane direktora nekih zdravstvenih ustanova koji ujedno imaju i svoje privatne ordinacije. Te liste čekanja su potencijalne liste za korupciju i to pitanje moramo da rešimo hitno. Umesto toga, mi problem samo produbljujemo: prošle godine na operaciju katarakte je čekalo 20.000 građana, to pitanje sam otvorio u parlamentu i dobio obećanje da će se nešto uraditi, a ovu godinu smo završili sa više od 25.000 ljudi na listi čekanja. Da ne govorim o pacijentima koji čekaju na zračnu terapiju. U mnogim bolnicama se čeka više od tri meseca, a optimalan rok je da pacijent počne sa njom  dve do tri nedelje nakon operacije,  jer u suprotnom zračenje više nema medicinski efekat, već samo možete dodatno da pogoršate stanje pacijenta.“ *

I pored svih navedenih argumenata u jednim novinama  je objavljen intervju sa ministarkom zdravlja Slavicom Đukić Dajanović, pod nazivom “Nismo najgori u Evropi, naši lekari rade kao kolege u EU, ali nema novca”. U nastavku teksta je navedeno i nekoliko primera naše uspešnosti, od kojih je jedan sve bolji odnos prema vakcinaciji.

Bio je to razlog da predsednik Lige za imunizaciju prof dr Zoran Radovanović reaguje: „Prva neistina je da nismo najgori, činjenica je da smo po 48 kriterijuma, čiju je osnovanost teško osporiti, na evropskom dnu. Druga neistina je da je odsustvo novca razlog našem neslavnom plasmanu. Po podacima SZO, mi smo 2011. godine izdvajali 1.200 dolara po stanovniku za zdravstvo, što je dvostruko više nego što je ulagala od nas mnogo bolje plasirana Albanija. Takođe, opasna je implikacija da oni, navodno, napadaju i vređaju naše lekare. Težište izveštaja je na lošoj organizaciji službe, a ne na umeću lekara! Ono što nas najviše izdvaja od svih ostalih zemalja jeste loša iskorišćenost uloženog novca u zdravstvo. Taj pokazatelj nas više od svega zakucava za dno. Dakle, prozvana je ministarka, a ne doktorski plebs. A što se odnosa prema vakcinaciji tiče, ili od ministarke kriju istinu ili ona sama iz nejasnih razloga krivotvori činjenice. Epidemiolozi upozoravaju da antivakcinalisti imaju sve više uspeha, a pedijatri se sve češće suočavaju s odbijanjem roditelja da im se deca vakcinišu.“ *

Na ovo bi svakako trebalo nadovezati i podatak da kod nas od karcinoma grlića materice umre 7,6 žena na 100.000, a u Finskoj 0,9 i da ministarstvo kao jedini lek vidi skrining i blagovremenu terapiju, a da je u međuvremenu skoro cela Evropa prešla na vakcinaciju protiv virusa koji je uzročnik ove vrste raka.

„Stanje moramo zajednički da menjamo ne mešajući politiku u to. To je interes svih nas, bez obzira na to da li smo vlast ili opozicija, jer  sutra svi možemo da budemo pacijenti“, kaže dr Milisavljević.

Dušan Milisavljević je na tviteru objavio i podatak da država u školovanje lekara ulaže 10000 evra, a da sve veći broj njih posao pronalazi u inostranstvu. "To su bačene pare".

*Korišćeni materijali nedeljnika NIN:
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=84026