Тончев: Згрожен сам мржњом, бићемо дрим-тим

Случајан сусрет са Ивицом Тончевим у Нишу, због журбе првог човека Радничког на путу за родну Сурдулицу, где је провео претходне празничне дане, трајао је кратко, али је резултирао садржајним разговором.

Тончев је објаснио ситуацију у којој је тренутно нишки клуб:

– У Радничком све фунционише потпуно нормално. Фудбалери су на одмору и ускоро ће почети припреме. Одговорно тврдим да је клуб на добром путу. То показују и наши резултати током јесење сезоне. На половини сезоне заузимамо позицију са које ћемо на крају, у том сам сигуран, изборити излазак на међународну сцену, што нам је од почетка и био циљ.

Ко је највише заслужан за успех о којем говорите?

– Ниједан, па ни овај наш, неоспоран, успех, не може да буде заслуга једног човека. Не могу и не желим то ни ја на челу клуба, не може то нико из руководства, ни тренер, нити појединачно играчи.

Чини се да се, ипак, о многим стварима у Радничком не зна, или се касно сазнаје?

– Ми, у руководству клуба, све радимо транспарентно и наше одлуке доносе се јавно. Синергија која постоји у Радничком, гарант је да се циљеви, од којих нећемо одустати, могу остварити. А када кажем синергија онда мислим на чврст спој између председника и других у руководству клуба са стручним штабом, са играчима и целом екипом и, посебно са људима који воде град Ниш. То је највише допринело стабилизацији Радничком.

Да ли Раднички, уз план изласка на међународну сцену, има још неки циљ?

– Наравно, чинимо све да дођемо до једног препознатљивог и јужњачког стила игре, по којем ће се о Радничком говорити не само на домаћој фудбалској сцени, већ и много шире, у Европи и свету.

Говорили сте летос после ангажовања Аустријанца Петера Палкута, да желите немачки стил игре, упорност, издржљивост...?

– То остаје и даље, али морамо много више нашег јужњачког менталитета да унесемо у игру Радничког. Бићу задовољан тек када то остваримо.

Било је примедби око превеликог мешања људи из руководства клуба у рад тренера?

– То је нетачно и долази из кругова људи који мрзе Раднички. Наши добри резултати дефинитивно њима сметају. Тврдим да се нико из руководства клуба никада није мешао у рад тренера и састављање екипе. То је аутономна и искључива ствар стручног штаба и тренера који води Раднички. Друга је, међутим, ствар какав је прилаз игри, тактичком постављању екипе...

На шта мислите?

– Руководство клуба, на челу са мном, има јасне и прецизне принципе – Раднички мора да игра борбено и максимално мотивисано и, што посебно истичем, на гол више. Да буде офанзиван против сваког противника. Па откад је спорта и света познато је да се само срцем може побеђивати и то у Радничком мора да буде правило, без обзира где игра, да ли на свом Чаиру или у гостима. Највише што не подносим у спорту је кукавичлук. И то никада нећу да дозволим.

Не мењају ли се често тренери у Радничком, јер чујемо да ни Милан Ђуричић не остаје на Чаиру?

– Тачно је, он више неће водити екипу. Последњег дана децембра истекла је договорена сарадња са њим. И он то добро зна, јер још после утакмице у Лучанима против Младости је речено да ће радити само до краја јесење сезоне.

Ко ће уместо њега?

– Највероватније ће екипу преузети Бобан Дмитровић. Дуго је у клубу, познаје људе у Радничком, најбоље зна сваког нашег играча...

Са Чаира су већ отишли Распоповић и Томић...?

– На њих нисмо ни рачунали за пролеће.

Хоће ли отићи још неко?

– Можда, видећемо. За јапанског интернационалца Ному има интересовања из иностранства, нашим клубовима занимљиви су нови репрезентативац Аксентијевић и још неки фудбалери.

А коће уместо њих, ако оду, наравно?

– Правимо дрим тим Радничког. Биће то нешто што мало ко у овом тренутку може и да замисли.

Има ли нешто што нисте рекли, а желите?

– Размишљам једино о невероватно великој количини мржње према клубу код појединаца и неких група људи и у Нишу и ван града. То ми није јасно, нити могу да схватим. Запишите да сам рекао да ћемо и то елиминисати стварњем јаког и моћног Радничког. Једва чекам да се то ускоро догоди и да видим шта ће ти исти онда рећи...

Спортски Журнал