Лечили га 163 дана, па умро због поломљене ноге

Скрхана болом, породица покојника за Слободанову смрт окривљује лекаре Одељења ортопедије Здравственог центра у Врању, где је Слободан лечен прва четири дана после несреће.

"Слободан је са преломом бутне кости и седам ребара примљен на ортопедско одељење врањске болнице. После четири дана лечења само бутне кости, по налогу др Слађана Маринковића, пребачен је у Ниш", прича братаница Ана.

Она даље каже да је болесник током лечења у Нишу после друге дијализе добио сепсу, а да је потом 17. јуна пао у кому, из које се пробудио 3. септембра - после 78 дана. На питање зашто је породица све време ћутала, Ана објашњава:

„Нико од његових најближих ниједног тренутка није могао да поверује да се данас умире од прелома ноге или ребара“. И Раде Василев из Врања, ближи рођак покојника, за Слободанову смрт окривљује лекаре. Он каже да ће овакву сумњу породице потврдити свака здравствена комисија.

"Ја са 99 одсто твдим да је у овом случају затајила савест здравствених радника. Како друкчије да објаснимо да се данас у Србији умире од прелома бутне кости и ребара", коментарише Василев.

После више позива неколико бројева у врањском Здравственом центру, нажалост, нисмо могли добити др Слађана Маринковића. У Руднику олова и цинка „Грот“, разговарали смо са управником јаме Миодрагом Миликићем, који је с неверицом примио вест да је Слободан преминуо од прелома ноге и ребара.

"То јесте била тешка телесна повреда, али не повреда опасна по живот. Утолико смо сви ми ову вест примили с неверицом", каже Миликић. За собом је оставио две ћерке, од девет и 12 година.