У двориште му улетали више од 50 пута!

- Када станем испред дворишта, имам осећај да сам на себи нацртао мету. Страхујем да се неко не закуца у мене, чланове породице или ђаке који туда пролазе, јер су у близини две школе. Више се овако не може живети. Од 1980. године више од 50 аутомобила је завршило у дворишту или у зиду куће. Ето, пре годину и по је рађена реконструкција и од тада су два аутомобила завршила код мене, а по један у три комшијске куће - прича за „Ало!“ Омерковић, чији се дом налази у улици Тихомира Ђорђевића, једној од најпрометнијих у граду.

- Да ли је то нормално? - више за себе поставља питање Драган, који се годинама обраћао надлежнима, они му говорили да ће му помоћи, али скоро ништа нису урадили. Поставили су стубиће, који према његовом мишљењу, служе само за украс, јер неопрезним возачима нису никаква препрека.

- Када возачи изгубе контролу, обарају те стубиће, прелазе преко тротоара, ударају у ограду, и ето их у мојој кући. Кућа је направљена далеке 1946. године, када улица није скоро ни постојала. Приликом реконструкције те улице ми, станари, упозоравали смо извођаче радова да праве још већу и непрегледнију кривину, а они су нам одговарали да је тако по плану. И док су они све урадили по плану, мојој породици и пешацима је живот угожен. Очајан сам и више не знам коме да се обратим како би се решио овај проблем, јер кућу не могу да рушим - каже Омерковић.