84 године од пробоја логора „Црвени крст“ у Нишу

Првобитно намењен за смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске, логор је убрзо постао место заточења припадника покрета отпора, националиста, Јевреја, Рома и других противника нацистичке окупације. Налазио се у зградама некадашњег војног магацина српске војске, у индустријској зони Ниша, а њиме је управљао шеф нишког Гестапоа, СС капетан Хајнрих Брант.

Један од најзначајнијих и најхеројскијих догађаја везаних за овај логор одиграо се 12. фебруара 1942. године, када је изведен први организовани пробој из нацистичког концентрационог логора у поробљеној Европи. Тог дана, 147 логораша кренуло је у бекство ка слободи – њих 105 успело је да стигне до Виника, док су 42 поново заробљена или убијена током потере. Након овог догађаја, логор је ограђен високим зидом како би се спречили нови покушаји бекства.

Према проценама историчара, кроз логор „Црвени крст“ током окупације прошло је око 30.000 људи, док је око 10.000 логораша и затвореника из других нишких затвора стрељано на брду Бубањ. Тачан број жртава никада није утврђен, будући да су немачке окупационе снаге систематски уништавале трагове својих злочина.

Меморијални комплекс „12. фебруар“ данас обухвата музејску поставку посвећену страдању и отпору. Иако је комплекс био мета вандализма 2006. године, касније је обновљен и ревитализован. Пројекат уређења, по идеји архитекте Симе Гушића, одобрен је 2007. године, а ревитализација је спровођена у више фаза. Прва фаза нове музејске поставке отворена је 2013. године, као ауторско дело Небојше Озимића и Иване Груден.

Логор на Црвеном крсту остаје трајно сведочанство о суровости окупације, али и о непоколебљивој вољи људи за слободом, достојанством и отпором, вредностима које и данас имају снажну историјску и моралну поруку.