83 године од пробоја логора "Црвени крст" у Нишу

Првобитно је био намењен за смештај ратних заробљеника југословенске краљевске војске, али је касније током рата служио и као место конфинирања националиста и других противника нацистичке окупације.

Логор се налазио у зградама које су пре окупације служиле као војни магацин српске војске, у индустријској зони града Ниша. Гестапов шеф у Нишу, СС капетан Хајнрих Брант, био је одговоран за управљање логором.

Један од најзначајнијих догађаја везаних за логор Црвени крст био је пробој 12. фебруара 1942. године. Организовано бекство логораша било је јединствен догађај у поробљеној Европи. Након бекства, логор је званично ограђен високим зидом како би се спречили слични догађаји.

Према проценама, кроз логор је током окупације прошло око 30.000 затвореника, док је око 10.000 логораша и затвореника из других затвора у граду стрељано на Бубњу код Ниша. Тачан број стрељаних није могао бити прецизно утврђен због нацистичког уништавања трагова злочина.

Меморијални комплекс "12. фебруар" данас се састоји од музеја који је био мета вандализма током 2006. године, али је касније обновљен и ревитализован. Пројекат архитекте Симе Гушића за сређивање комплекса одобрен је 2007. године, а ревитализација је спровођена постепено, годинама након тога. Прва фаза нове поставке музеја, отворена 2013. године, ауторско је дело Небојше Озимића и Иване Груден.

Логор на Црвеном крсту сведочи о нехуманом поступању са недужним људима, али и о снази воље за слободом. Градоначелница Сотировски је поручила окупљенима да су слобода, неутралност, независност и мир најважније вредности које треба да воде Србију у будућност.

Пре 82 године, 12. фебруара 1942. године, Ниш је био поприште првог организованог бекства из нацистичког концентрационог логора. Тог дана, 147 храбрих логораша кренуло је на пут ка слободи, од којих је 105 успело да се домогне Виника, док су 42 остала заробљена у том подухвату.

Први заточеници логора били су Јевреји из Ниша и југоисточне Србије, касније су им се придружили Срби и Роми. Кроз логор је прошло око 30.000 људи, од којих је око 10.000 стрељано на брду Бубањ.