Данас СПЦ и Ниш славе Светог Василија Острошког

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак Требиња у Херцеговини од мајке Ане-Анастасије и оца Петра Јовановића, по предању 28. децембра 1610. године, 

Родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је већ тада игумановао његов стриц, игуман Серафим

Тамо се учио црквеној писмености. После неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, где након похађања манастирске школе, најзад прима и монашки постриг и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Погоршање прилика у манастиру, нарочито због унијатских притисака из Дубровачке надбискупије и самовоље турских власти и жеља за дубљим подвигом одводе га као архимандрита у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха Пајсија Јањевца, даље на Свету Гору, а затим у Влашку и Украјину. Отуда се враћа са даровима тамошњих владара страдалном народу у Херцеговини. Године 1638. архимандрит Василије је рукоположен у Пећи одлуком Светог синода за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски. Касније ће додати и титулу и Скендеријски. Кнез Лука Владиславић (отац Саве Владиславића) га је пратио на пут у Пећ и назад, када је Острог богато даривао. 

Његов живот био је у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. Ипак, стизао је где год су га водили задаци његове архиепископске службе, од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег 

Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. Када су Турци разорили Тврдош, Василије се преселио у манастир Острог где је наставио свој строги подвижнички живот. Последњих 15 година свог живота провео је у печинској испосници у Горњем Острогу.

Умро је 1671. године. Његове мошти и његов гроб чувају се у манастиру у Острогу до данашњег дана. У њихову моћ исцељења и утехе верују подједнако и хришћани и муслимани. У Острогу се сваке године на Тројичине дане одржава велики Народни сабор. Манастир Светог Василија Острошког му је посвећен.

Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).Наипозантнији, најмонументалнији православни храм посвећен Св. Василију, је онај у Никшићу.То је задужбина црногорског кнеза Николе I Петровића, рађена по пројекту Руса, Преображенског, освећена 15. августа 1900. године.

О њему је Жељко Пржуљ написао историјски роман „Владика - слава му и милост“ 2016. године.

Ниш

У знак сећања на бомбардовање насеља Дуваниште 12.маја 1999.године и у захвалност Светом Василију Острошком који је заштитио житеље овог насеља и целог града па тог дана нико није погинуо и поред више од 2 000 бачених касетних бомби, у том нишком насељу изграђен је храм у славу овог чудотворца.

Веза између Светог Василија Острошког и Ниша има дубок и емотиван значај, који превазилази уобичајено верско обележавање. За Нишлије, а посебно становнике насеља Дуваниште, овај светац се сматра истинским заштитником града због догађаја из 1999. године.

12. мај 1999: „Чудо у Дуваништу“

Током НАТО бомбардовања, на дан Светог Василија Острошког (12. маја), на нишко насеље Дуваниште избачено је преко 2.000 касетних бомби (око 36 контејнера).

Специфичност догађаја: Иако је насеље било густо насељено и бомбе су пале на улице, међу зграде, па чак и у близини дечјег обданишта, тог дана нико није погинуо. Повређено је 11 особа, али су сви преживели овај масовни напад забрањеним оружјем.

Симболика: Грађани су ово преживљавање доживели као директну заштиту и помоћ Светог Василије Острошког, због чега је овај дан постао заветна слава насеља Дуваниште.

Како се обележава у Нишу?

Обележавање овог дана у Нишу укључује неколико важних елемената који спајају верску традицију и културу сећања:

Литија у Дуваништу: Сваке године (осим у изузетним околностима) организује се свечана литија која пролази улицама које су 1999. биле мета напада (улице Мајаковског, Византијски булевар, Ђердапска).

Храм Светог Василија Острошког: У знак захвалности, 2015. године започета је изградња велелепног храма посвећеног овом светитељу управо у Дуваништу. Овај храм је данас централно место окупљања верника на овај празник.

Помен жртвама: У Градској општини Медијана, којој насеље припада, овај дан се слави као дан када је „град сачуван“. У храму се служи литургија и сече славски колач.

Спомен-капела и култура сећања: Иако је 12. мај дан радости због спасених живота, он је нераскидиво везан за 7. мај (када је у Шуматовачкој улици и на пијаци од касетних бомби страдало 16 цивила). У Нишу постоји Спомен-капела код Универзитета где су уписана имена свих жртава, а коју званичне делегације и грађани често посећују и у овим данима маја како би одали почаст онима који нису имали ту срећу да преживе.

Овај празник за Ниш није само црвено слово у календару, већ жива успомена на солидарност и заједништво у најтежим тренуцима историје града.

Чудо Светог Василија у Дуваништу

Овај прилог детаљније објашњава сећања становника Дуваништа на дан када је њихово насеље засуто касетним бомбама и зашто верују да их је заштитила снага Светог Василија.