Узнемирујуће фотографије: Неописива туга на сахрани мале Наде Богићевић

Њени родитељи, иако од ћеркине погибије под седативима, трудили су се свом снагом да остану на гробљу и да је испрате последњи пут, али нису издржали. Уочи спуштања белог сандука у раку, одвезла их је  хитна помоћ.

Бол и неописива туга до неба. Велики број грађана, школских другова, пријатеља, вршњака и родбине, опростио се од Наде.
Не може се описати бол родтеља за ћерком. Не може се описати најтужнији дан у Блацу. Нико није могао да задржи сузе.

Из градске капеле чула се кукњава мајке Драгане...

-Дуго смо се чекали а прекратко имали. Зашто нам те анђели узеше. Била си наш анђео, наша нада- јаукала је несрећна мајка.

-Пустите и нас са  њом. Шта ће нам живот без Наде- запомагао је отац Радољуб (55) крај белог сандука.

Опроштајно писмо прочитала је Надина другарица.
-Нада никада не умире, али нису били у праву, ми смо изгубили нашу Наду. Отишла си без позрдрава, са осмехом и речима на уснама. Ниси стигла ни да схватиш шта се дешава, ниси једина и нама није јасно да ли смо у неком ружном сну. Окрећемо се и тражимо те, од суботе чекамо те узалуд. Прекинути су твоји снови, маштања, твој живот, али остала је нада да ће твоја смрт бити опомена да се овакве несреће не дешавају- речи су којма су се другови опростили од Наде.
Нада  је по речима њеног деде Милана Дуњића била свестрана. Била је одлична ученица низала је дипломе из бројних предмета, волела је спорт, а изнад свега родитеље, деду и бабу другарице…

У име грађана Блаца од Наде се опростио директор Спортско трговинско туристичког центра Звонимир Тодоровић.

“Са Надом је време летело, па су брзо прошле прве изговорене речи, прве враголије и прве петице у школи. Татина и мамина мудрица имала је за све времена, од школе до фолклора, од рукомета до фудбала, од фамилије до вршњака. “Ја све могу”, написала је недавно и таман када је од првих лутака прелазила на кармине и прве симпатије уместо пешачког прелаза прешла је линију живота. Само пре три дана ова малена варош је замукла. Хиљаде запаљених свећа и букети цвећа нас опомињу да нисмо учинили што смо могли да је заштитимо”.
Бол и туга за Надом Богићевић остају вечно…Њени суграђани никада је неће заборавити …

Извор и фотографије: Горица Шеговић, Топличке вести