Uznemirujuće fotografije: Neopisiva tuga na sahrani male Nade Bogićević

Njeni roditelji, iako od ćerkine pogibije pod sedativima, trudili su se svom snagom da ostanu na groblju i da je isprate poslednji put, ali nisu izdržali. Uoči spuštanja belog sanduka u raku, odvezla ih je  hitna pomoć.

Bol i neopisiva tuga do neba. Veliki broj građana, školskih drugova, prijatelja, vršnjaka i rodbine, oprostio se od Nade.
Ne može se opisati bol rodtelja za ćerkom. Ne može se opisati najtužniji dan u Blacu. Niko nije mogao da zadrži suze.

Iz gradske kapele čula se kuknjava majke Dragane...

-Dugo smo se čekali a prekratko imali. Zašto nam te anđeli uzeše. Bila si naš anđeo, naša nada- jaukala je nesrećna majka.

-Pustite i nas sa  njom. Šta će nam život bez Nade- zapomagao je otac Radoljub (55) kraj belog sanduka.

Oproštajno pismo pročitala je Nadina drugarica.
-Nada nikada ne umire, ali nisu bili u pravu, mi smo izgubili našu Nadu. Otišla si bez pozrdrava, sa osmehom i rečima na usnama. Nisi stigla ni da shvatiš šta se dešava, nisi jedina i nama nije jasno da li smo u nekom ružnom snu. Okrećemo se i tražimo te, od subote čekamo te uzalud. Prekinuti su tvoji snovi, maštanja, tvoj život, ali ostala je nada da će tvoja smrt biti opomena da se ovakve nesreće ne dešavaju- reči su kojma su se drugovi oprostili od Nade.
Nada  je po rečima njenog dede Milana Dunjića bila svestrana. Bila je odlična učenica nizala je diplome iz brojnih predmeta, volela je sport, a iznad svega roditelje, dedu i babu drugarice…

U ime građana Blaca od Nade se oprostio direktor Sportsko trgovinsko turističkog centra Zvonimir Todorović.

“Sa Nadom je vreme letelo, pa su brzo prošle prve izgovorene reči, prve vragolije i prve petice u školi. Tatina i mamina mudrica imala je za sve vremena, od škole do folklora, od rukometa do fudbala, od familije do vršnjaka. “Ja sve mogu”, napisala je nedavno i taman kada je od prvih lutaka prelazila na karmine i prve simpatije umesto pešačkog prelaza prešla je liniju života. Samo pre tri dana ova malena varoš je zamukla. Hiljade zapaljenih sveća i buketi cveća nas opominju da nismo učinili što smo mogli da je zaštitimo”.
Bol i tuga za Nadom Bogićević ostaju večno…Njeni sugrađani nikada je neće zaboraviti …

Izvor i fotografije: Gorica Šegović, Topličke vesti