Жена плаћени убица, осуђена за злочин у Алексинцу, још увек на слободи

Почетком априла 2008. године у Окружном суду у Нишу осуђена је на 35 година затвора због убиства Братислава Манојловића (42) и његове супруге Горице Станковић (40) из Алексинца. Балаћева је, према пресуди, 20. јула 2005. године хладнокрвно ушла у дом Манојловића у Чегарској улици. Ликвидирала је Братислава, а са четири метка тешко ранила његову супругу, која је преминула неколико дана касније.

Повређена Горица Станковић је непосредно након рањавања успела да исприча полицији ко је пуцао на њих.

За Магдаленом Балаћ је недуго после расветљавања алексиначког злочина расписана централна, а затим и међународна потерница, по којој је јануара 2008. босанска полиција ухапсила у Шамцу. Пред судију је изведена 30. јануара исте године, али се позвала на држављанство БиХ, тако да правосудни органи ове државе нису били у могућности да је изруче Србији.

Пет дана након тога, њој је у Трећем ођелу Суда БиХ почело суђење, али није познато за шта је оптужена, као ни да ли јој било је омогућено да се брани са слободе или је задржана у притвору.

За злочин у Алексинцу, неправоснажном пресудом на 35 година осуђен је и Данијел Д. (33) због постеркивања на убиство, док је Радету Д. (23) изречена затворска казна од три а његовој девојци Марији Б. (22) од две године, због прикиривања учиниоца и трагова крвичног дела. Дејан Д. (29) је осуђен на пет година затвора због бацања две бомбе на кућу Манојловића у Алексинцу.

Братислав Манојловић је усмрћен хицем у слепоочницу, у својој кући у Чегарској улици у вечерњим сатима, у дневној соби пред укљученим ТВ-ом. Нађен је у седећем положају са испруженим ногама, главе спуштене на лево раме и са раном од метка на десној слепоочници.

Како је на суђењу у Окружном суду у Нишу утврђено, Данијел Д. је Манојовићу дуговао 13.000 евра за купљени аутомобил. Данијелу Д. је стављено на терет да је био у кући у моменту док је Балаћева пуцала на супружнике и да је након тога демонтирао видео надзор на којем је остало записано убиство и дао га Радету Д. и Марији Б., који су га уништили.

Горица је била тешко рањена а убица се, мислећи да је одмах добро обавла “посао”, дала у бекство мрачним улицама у Алексинцу. Несумњиво је да је Братислав Манојовић, који је трговао половним аутомобилима, страховао за безбедност о чему је сведочила сигуроносна видео-камера коју је уградио на улазу у двориште куће, испред које су 15 дана пре убиства експлодирале две “кашикаре”.

Родбина Манојловића је после злочина посумљала да те бомбе заправо нису биле опомена, као што се веровало, већ неуспели покушај ликвидације јер се само срећом експлозивне направе нису нашле у соби, у којој је Братислав Манојловић спавао са супругом.