Највећа жеља кућа која не прокишњава

Десеточлана породица Милошевић, расељена са Косова, живи у кући од двадесетак квадрата без воде, кућних апарата и сталних прихода. За Нову годину деца пожелела школски прибор, а родитељи кров над главом и да им деца буду сита.

Породица Милошевић, расељена са Косова, која живи у селу Доњи Адровац код Алексинца, има осморо деце.

Живе у кући која прокишњава, у двадесетак квадрата, без воде, кућних апарата и сталних прихода.

Највећа жеља им је да се врате у родно Видање, код Клине на Космету, где им је остала кућа са имањем које их је прехрањивало.

Никола, Ненад, Јасмина, Алекса, Александар, Тамара и Александра знају шта су слаткиши, али их не једу често. Обично у време празника када их се добри људи сете и дођу им у госте. За најмлађу, петомесечну Анастасију, мало млека се нађе.

Најстарији Никола, коме је 13 година , пре но што крене у школу мајци мора да донесе воду за прање и кување.

Ручна пумпа укопана је два метра испод земље. То му, каже и није проблем јер је као најстарији навикао да помаже у кући.

Школа је од села удаљена четири километра, па Никола дневно, по сунцу, киши или снегу препешачи осам километара.

Одличан је ђак, баш као и тројица млађе браће и једна сестра, који су прошлог септембра почли у четврти, односно први разред.

Да су деца здрава и сита

"Највећа жеља нам је да имамо кућу која не прокишњава, да су нам деца здрава и сита", каже мајка Данијела и додаје да јој је најтеже када се деца врате из школе и питају шта има за ручак, или када кажу како су их у школи задиркивали што стално носе исте ципеле.

Отац Љубомир не бира посао. Помаже у селу за које кило брашна, шећера или масти. Сакупља и секундарне сировине како би прехранио децу.

Никако да уштеди који динар, да би, како рече, купио цреп да покрије кућу.

Од скромне материјалне помоћи и дечјег додатка Милошевићи купују храну.

Дневно утроше килограм шећера, тридесетак јаја, поле киле масти. Два џака брашна довољна су за месец дана.

Уочи Нове године, Милошевиће су изненадили ученици нишке Основне школе "Свети Сава" који су се први и једини сетили да им улепшају празнике. Поклонили су им нешто козметике, хране и школског прибора.

Тако су десетогодишњој Јасмини испунили једну новогодишњу жељу - Деда Мраза је замолила да јој донесе баш пакетић са школским прибором.

Осим ранца са новим књигама, седмогодишњи Александар пожелео је нешто што се у овом тренутку чини као тешко достижно - нову кућу, и собу, само његову.

Контакт адреса породице Милошевић је:

Зоран Комуницки (за Милошевиће)

Првомајска 9
18 210 Житковац код Алексинца
село Доњи Адровац

www.rts.rs