Ниш: Ребаланс буџета већ у јануару

Једногласном одлуком чланова Градског већа, пројектовани буџет за 2015. износи 9,9 милијарди динара и, с обзиром на однос снага у нишком парламенту, готово је извесно да ће се са тим сагласити и одборници, на седници заказаној за 17. децембар. Поменута сума, иначе, за око 500 милиона скромнија је од овогодишњег буџета, а први ребаланс најављен већ у - јануару.

Највише новца, чак 6,2 милијарде у градску касу треба да се слије по основу разних пореза, али се знатно више прихода у 2015. очекује и од накнада за уређење градског грађевинског земљишта. Оне се плаћају за легализацију објеката, па је, да би се то и остварило, донета одлука о смањењу ове таксе у просеку за трећину, за све градске зоне. Изузетак је само осма, односно сеоски део, где је задржана иста цена.

С друге стране, са највише средстава из градске касе располагаће Управа за комуналне делатности (2,7 милијарди), затим Управа за финансије (два) и Управа за образовање (1,64).

Определили смо се за штедњу у свим сегментима и трошење онолико новца колико га буде било, без беспотребног задуживања - истакао је градоначелник, проф. др Зоран Перишић, подсећајући да догодине на наплату доспевају два ранија кредита од девет милиона евра, па је одлучено, уз сагласност Министарства финансија, да се град задужи код неке од комерцијалних банака или емитује муниципалне обвезнице.

Када су у питању градске општине, њима ће трансфером из градског буџета бити расподељено укупно 290,3 милиона динара. Највише ће добити Медијана (64,4 милиона), затим Палилула (60,8), Пантелеј (58,5), Црвени крст (55) и Нишка Бања (51,6). Уз то, оне ће убирати и део прихода од пореза на зараде, на имовину и на друге приходе.

По Акционом плану развоја Града за период од 2015. до 2020, који би до краја године требало да се нађе и пред одборницима локалног парламента, два кључна приоритета локалне самоуправе су изградња колекторске мреже и прерасподела градског простора.

Решавањем ових инфраструктурних проблема требало би да се обезбеди квалитетнији живот Нишлијама, али и да се створе услови за нове инвестиције на територији града - каже шеф Канцеларије за локални економски развој (КЛЕР), Милан Ранђеловић.

Подсетимо, упркос не малом простору који заузима, Ниша нема ни метар главног колектора, а кубури и са секундарном мрежом. Зато ће превазилажење овог готово невероватног недостатка на прави начин опремити радне зоне за довођење инвеститора и створити услове за нова запошљавања. А, када је реч о простору са којим град на Нишави такође кубури, реорганизацијом онога са чиме се располаже проблем би у поменутом периоду требало бар да се ублажи...

Док, са једне стране, имамо вишак простора, на пример у неким бившим привредним системима и војним објектима, с друге стране постоји потреба различитих градских институција да бар прошире амбијент у којем тренутно раде. Исто важи и за градско грађевинско земљиште, намењено за изградњу индустријских капацитета - додаје Ранђеловић.

Иначе, о обиму, садржају и озбиљности припреме Акционог плана развоја града од 2015. до 2020, сведоче и подаци да он има 21 стратешку област, да је на њему радило 350 људи, па обухвата чак 754 пројекта који ће се реализовати по приоритету, или по брзини припреме неопходне документације.

Када је реч о финансирању, за део ће средства бити издвојена из грдске касе, а остатак ће се обезбеђивати из других извора - попут кредита, донација или од приватника.