Niš: Rebalans budžeta već u januaru

Jednoglasnom odlukom članova Gradskog veća, projektovani budžet za 2015. iznosi 9,9 milijardi dinara i, s obzirom na odnos snaga u niškom parlamentu, gotovo je izvesno da će se sa tim saglasiti i odbornici, na sednici zakazanoj za 17. decembar. Pomenuta suma, inače, za oko 500 miliona skromnija je od ovogodišnjeg budžeta, a prvi rebalans najavljen već u - januaru.

Najviše novca, čak 6,2 milijarde u gradsku kasu treba da se slije po osnovu raznih poreza, ali se znatno više prihoda u 2015. očekuje i od naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta. One se plaćaju za legalizaciju objekata, pa je, da bi se to i ostvarilo, doneta odluka o smanjenju ove takse u proseku za trećinu, za sve gradske zone. Izuzetak je samo osma, odnosno seoski deo, gde je zadržana ista cena.

S druge strane, sa najviše sredstava iz gradske kase raspolagaće Uprava za komunalne delatnosti (2,7 milijardi), zatim Uprava za finansije (dva) i Uprava za obrazovanje (1,64).

Opredelili smo se za štednju u svim segmentima i trošenje onoliko novca koliko ga bude bilo, bez bespotrebnog zaduživanja - istakao je gradonačelnik, prof. dr Zoran Perišić, podsećajući da dogodine na naplatu dospevaju dva ranija kredita od devet miliona evra, pa je odlučeno, uz saglasnost Ministarstva finansija, da se grad zaduži kod neke od komercijalnih banaka ili emituje municipalne obveznice.

Kada su u pitanju gradske opštine, njima će transferom iz gradskog budžeta biti raspodeljeno ukupno 290,3 miliona dinara. Najviše će dobiti Medijana (64,4 miliona), zatim Palilula (60,8), Pantelej (58,5), Crveni krst (55) i Niška Banja (51,6). Uz to, one će ubirati i deo prihoda od poreza na zarade, na imovinu i na druge prihode.

Po Akcionom planu razvoja Grada za period od 2015. do 2020, koji bi do kraja godine trebalo da se nađe i pred odbornicima lokalnog parlamenta, dva ključna prioriteta lokalne samouprave su izgradnja kolektorske mreže i preraspodela gradskog prostora.

Rešavanjem ovih infrastrukturnih problema trebalo bi da se obezbedi kvalitetniji život Nišlijama, ali i da se stvore uslovi za nove investicije na teritoriji grada - kaže šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER), Milan Ranđelović.

Podsetimo, uprkos ne malom prostoru koji zauzima, Niša nema ni metar glavnog kolektora, a kuburi i sa sekundarnom mrežom. Zato će prevazilaženje ovog gotovo neverovatnog nedostatka na pravi način opremiti radne zone za dovođenje investitora i stvoriti uslove za nova zapošljavanja. A, kada je reč o prostoru sa kojim grad na Nišavi takođe kuburi, reorganizacijom onoga sa čime se raspolaže problem bi u pomenutom periodu trebalo bar da se ublaži...

Dok, sa jedne strane, imamo višak prostora, na primer u nekim bivšim privrednim sistemima i vojnim objektima, s druge strane postoji potreba različitih gradskih institucija da bar prošire ambijent u kojem trenutno rade. Isto važi i za gradsko građevinsko zemljište, namenjeno za izgradnju industrijskih kapaciteta - dodaje Ranđelović.

Inače, o obimu, sadržaju i ozbiljnosti pripreme Akcionog plana razvoja grada od 2015. do 2020, svedoče i podaci da on ima 21 stratešku oblast, da je na njemu radilo 350 ljudi, pa obuhvata čak 754 projekta koji će se realizovati po prioritetu, ili po brzini pripreme neophodne dokumentacije.

Kada je reč o finansiranju, za deo će sredstva biti izdvojena iz grdske kase, a ostatak će se obezbeđivati iz drugih izvora - poput kredita, donacija ili od privatnika.