Алексиначко напредњачко блато

Старији све чешће причају о оном граду у коме је било лепо живети. А млади, млади и не причају, они и не помишљају да живе у Алексинцу. Једино што им је тема разговора је како побећи одавде.

Двадесет и нека година нас дели од тренутка када је све почело да пропада, а и даље су многима главе напуњене ставовима како ми нисмо криви за ово што живимо. И наслушаћемо се којекаквих обећања и у овој предизборној кампањи, али и кад нам се нова власт дочепа фотеља. Сви ће у глас причати како баш они најбоље знају да потроше новац и како су Богом дани таленти за вођење ама баш свих сфера на које општина полаже било какво право. А реалност је да су једини проблем баш они, политичари.

Ако у најкраћем погледамо ко нам води општину, видећемо основне разлоге због чега је Алексинац постао једно од најбеднијих места у једној од најбеднијих држава у Европи. Радикал или напредњак, Ненад Станковић је развио накарадан систем одржавања на власти у коме су главне полуге људи који су потпуно слободни у задовољавању својих личних циљева. Тако су сви одборници владајуће структуре везани страначки добијеним пословима. Директори јавних предузећа и установа су имали још веће слободе, па су сем испуњења властитих амбиција, имали могућност да у јавном сектору запосле и своју најближу родбину. Привредници блиски власти, који се представњају као добротвори, у ствари су ту јер често имају удела у пословима где се општина појављује као инвеститор.

Тако је Ненад Станковић од странке на власти направио биро за запошљавање. Дођеш, учланиш се, с времена на време обиђеш седиште, будеш љубазан са шефовима, климнеш главом по потреби и након деце функционера, након љубавница директора, након кумова и „битних“ фаца, дође ред и на тебе.

Које су последице таквог система?

Са оделом окорелог десничара са великосрпским амбицијама или европејца који се клања Немцима и Турцима због шаке новаца који су издвојили и уложили у нашу општину, Ненад Станковић представља несретан случај политичара који одговара врху своје странке, јер осим што климне главом на задата упутства, другачији вид борбе за своје грађане не познаје. Човек који само уме да клима главом је по инерцији окружен истим таквим људима. И тако Алексинац у неколико наврата за првог човека општине има особу без икаквих менаџерских способности нужних за период у коме се налазимо. Као производ оваквог менаџера имамо и нешколоване, бахате општинске фунционере, неспособне директоре, и огроман број страначких  активиста којима се радни задатак своди на физички долазак на посао. Новитет је био господин који је обављао функцију народног посланика. Нажалост, беше то посао тајног народног посланика, јер је био потпуно невидљив, како за скупштинском говорницом тако и пред грађанима своје општине.

Дакле, неефикасна, скупа и нетранспарентна општинска управа, нагомилани страначки паразити у јавним предузећима, губици предузећа, инвестиције које имају за циљ извлачење новца из буџета у приватне џепове, најбедније здравство у Европи, унакажено школство, руинирано село, неповољна привредна клима, само су неке од тековина које се могу приписати раздобљу у коме је Ненад Станковић водио општину.

Најгора од свих последица је та што се пристојан, образован и вредан свет гнуша политике, што им је мука од саме помисли на исту и што им не пада на памет да отворено искажу свој став и боре се за њега.

Оно што се најчешће чује је да су сви исти.

То мора да се промени.

Да не би све остало на фразама да нисмо сви исти, покрет Доста је било - Саша Радуловић ће у наредном периоду бити отворен за грађане Алексинца, који желе да у разговору чују  решења по сваком питању. Надамо се да ћемо и јавно имати прилике да Вас упознамо са нашим програмом.

Покрет Доста је било, Алексинац