Без посланика 100 општина

Сваку трећу посланичку столицу заузели су Београђани. У скупштинским клупама нашло се 18 Новосађана, 11 Нишлија, девет Крагујевчана, шест Краљевчана, по пет представника Чачка, Новог Пазара и Јагодине, док сви остали заступљени градови имају мање својих представника.

Око 50 општина успеле су да се изборе само за по једну парламентарну фотељу у законодавном дому. Међу њима су и градови попут Пожаревца, Кикинде, Лознице, Бора, Пријепоља, Ивањице, Аранђеловца, Косјерића, Зајечара, Врања, Трстеника...

У клупе се нису пласирали представници Крупња, Кладова, Параћина, Неготина, Лебана, Медвеђе, Босилеграда, Житорађе, Ариља, Апатина, Бечеја, Бачке Тополе, Беле Паланке...

Програмски директор ЦеСИД-а Ђорђе Вуковић каже, за "Новости", да је то што многи грађани немају „комшије“ у дому посланика један од озбиљнијих недостатака постојећег изборног система:

"На то указујемо већ годинама и што би се лако могло решити изменама начина на који грађани бирају представнике. Кључ је у увођењу неке врсте персонализованог избора посланика који би истовремено укључивао и географску поделу мандата. Проблем је и у томе што су и странке централизоване и везане за Београд и немају развијену инфраструктуру у унутрашњости, што је опет последица мањкавости изборног система", наводи Вуковић.

Грађани који немају представнике у скупштини тешко могу да дођу до посланика. Јер, укинута је и пракса која је постојала до пре годину дана, када су у градовима у унутрашњости отваране канцеларије у којима су трибуни разговарали са бирачима.

У сазивима од 1991. године до данас чак 97 општина је имало од нула до пет мандата у скупштинским клупама. Само 28 градова имало је више од десет представника у неком од посланичких тимова.

Међу 13 општина које никада нису имали посланике су Гаџин Хан, Качаник, Црна Трава, Србица, Пландиште, Ново Брдо, Ћићевац...

У сазиву 1991. године у скупштини је било 54 Београђана, десет година касније посланичку карту изборило их је 102, а сада их је 79.