Демократска странка слави 21. рођендан

Стожер власти у Србији, некада истакнути члан опозиције Милошевићевом режиму, са чијим СПС-ом сад чини владу, слави рођендан у најтежој економској години од петооктобарских промена.

Партија која тренутно предводи власт у Србији обновила је свој рад 1990. и промовисала се за настављача традиције предратног демократе Љубомира Давидовића.

С почетка је била изразито елитистичка и либералнодемократски настројена, да би касније заузела курс социјалдемократије.

Иако је види као предводника реформи у Србији и странку која ужива највеће поверење грађана, политички аналитичар Милан Николић оцењује за Б92 да није добро пришла изазовима транзиције.

Он каже да се најаве успешних приватизација, отварања нових радних места и побољшања економског положаја нису обистилне у очекиваној мери.

“Ми смо имали тих првих десет година традиције где је неолиберални модел потпуно крахирао. Ми смо уништили своју индустрију, и део пољопривреде. Уместо повећаног запошљавања, изгубили смо негде четврт милиона радних места. Данас имамо високу незапосленост, слабу индустрију, која је на нивоу од 40 посто онога што смо имали 1989. године”, каже Николић.

Као један од великих квалитета Демократске странке, уредник “Нове српске политичке мисли” Ђорђе Вукадиновић наглашава њену виталност.

Вукадиновић подсећа да је од свих странака домаће политичке сцене претрпела највише деоба, али и смена лидера. Лоша обележја су јој, према његовим речима, опортунизам и прагматизам.

“Тешко је повући јасну линију у односу на почетке, него у односу и на причу и политику од пре неколико година. Оно што је њима хендикеп је одсуство јасне идеолошке профилисаности. Они су прагматична странка, странка власти, која помало, у великој мери подсећа на СПС са краја деведесетих година прошлог века. Да ли ће завршити као они или другачије, то ћемо видети”, каже Вукадиновић.

Демократе тренутно врше власт у 119 општина и градова у Србији, у републичком парламенту имају 64, у војвођанској скупштини 57 посланика. Рејтинг странке се, у зависности од аутора истраживања, креће до 30 одсто подршке бирачког тела.