Минута ћутања открива: Милић предводник опозиције – само што опозиција то још није сазнала

На први поглед – јасан политички став.

Али већ на други поглед отвара се много занимљивије питање: ако је ово био став нишке опозиције, зашто га нису делили сви опозициони одборници?

У сали су остали и опозициони одборници, међу њима професорка Керковић и професор Митић. Нису изашли, већ су минут ћутања провели у сали, заједно са осталим присутнима.

Тако је један исти тренутак показао нешто што се у нишкој опозицији све теже може сакрити – нема јединственог става ни око симболичних политичких питања.

Посебно је занимљива позиција др Драгана Милића, који се последњих година наметнуо као један од најгласнијих опозиционих политичара у Нишу и човек који претендује на улогу предводника опозиционог блока.

Милић је у градској Скупштини наступао са предлозима који би темељно мењали начин функционисања Ниша. Један од последњих био је предлог да се укине свих пет градских општина и да се градска јавна предузећа обједине у један велики холдинг.

Проблем није у томе што неко предлаже велике промене. Политика и јесте место за различите идеје.

Проблем настаје када велике идеје остану без конкретних одговора – шта ће бити са запосленима, где ће грађани убудуће завршавати административне послове, како ће холдинг функционисати, ко ће њиме управљати и на основу чега се процењују најављене уштеде.

А онда долазимо до онога што је можда и најзанимљивије.

Ко заправо представља нишку опозицију?

Јер ако један део опозиције напусти салу, а други остане, онда је тешко говорити о јединственом политичком ставу. Тим пре ако се један политичар представља као њен неформални предводник.

А управо др Драган Милић последњих година гради слику човека који може да окупи и предводи опозицију у Нишу.

Међутим, политичко лидерство није само питање гласности, наступа пред камерама или броја изјава датих новинарима. Лидерство подразумева и способност да се око одређеног става окупе људи који припадају истој политичкој опцији.

А овде је слика прилично занимљива.

Милић и део опозиционих одборника – излазе.
Керковић и Митић – остају.

Једна сала, један минут и два различита политичка избора.

И ту се прича не завршава.

Уочи предстојећих парламентарних избора, Милић је стао уз студентску листу, чиме је направио још један корак на широј политичкој сцени.

И то је, наравно, његово легитимно политичко право.

Али онда је сасвим легитимно и питање јавности: да ли др Драган Милић заиста предводи нишку опозицију или пре свега гради сопствену политичку позицију?

Јер тешко је некога назвати предводником опозиције ако му ни сви опозициони одборници не следе ставове.

Још је теже када се различитост ставова види у једном тако јасном тренутку – ко је остао у сали, а ко је из ње изашао.

И док Милић последњих месеци наступа са великим идејама – од укидања градских општина до једног холдинга за сва јавна предузећа – у пракси се показује да ни сама опозиција није спремна да стане иза сваког његовог политичког потеза.

Можда је зато и најбољи опис садашње нишке опозиционе сцене управо оно што се догодило на почетку скупштинске седнице:

једни су изашли, други су остали.

Ако је Милић заиста предводник опозиције, остаје једно једноставно питање:

Где су му следбеници?

За сада, бар у Скупштини Града Ниша, изгледа да их нема баш онолико колико би се могло закључити из његових јавних наступа.