Minuta ćutanja otkriva: Milić predvodnik opozicije – samo što opozicija to još nije saznala

Na prvi pogled – jasan politički stav.

Ali već na drugi pogled otvara se mnogo zanimljivije pitanje: ako je ovo bio stav niške opozicije, zašto ga nisu delili svi opozicioni odbornici?

U sali su ostali i opozicioni odbornici, među njima profesorka Kerković i profesor Mitić. Nisu izašli, već su minut ćutanja proveli u sali, zajedno sa ostalim prisutnima.

Tako je jedan isti trenutak pokazao nešto što se u niškoj opoziciji sve teže može sakriti – nema jedinstvenog stava ni oko simboličnih političkih pitanja.

Posebno je zanimljiva pozicija dr Dragana Milića, koji se poslednjih godina nametnuo kao jedan od najglasnijih opozicionih političara u Nišu i čovek koji pretenduje na ulogu predvodnika opozicionog bloka.

Milić je u gradskoj Skupštini nastupao sa predlozima koji bi temeljno menjali način funkcionisanja Niša. Jedan od poslednjih bio je predlog da se ukine svih pet gradskih opština i da se gradska javna preduzeća objedine u jedan veliki holding.

Problem nije u tome što neko predlaže velike promene. Politika i jeste mesto za različite ideje.

Problem nastaje kada velike ideje ostanu bez konkretnih odgovora – šta će biti sa zaposlenima, gde će građani ubuduće završavati administrativne poslove, kako će holding funkcionisati, ko će njime upravljati i na osnovu čega se procenjuju najavljene uštede.

A onda dolazimo do onoga što je možda i najzanimljivije.

Ko zapravo predstavlja nišku opoziciju?

Jer ako jedan deo opozicije napusti salu, a drugi ostane, onda je teško govoriti o jedinstvenom političkom stavu. Tim pre ako se jedan političar predstavlja kao njen neformalni predvodnik.

A upravo dr Dragan Milić poslednjih godina gradi sliku čoveka koji može da okupi i predvodi opoziciju u Nišu.

Međutim, političko liderstvo nije samo pitanje glasnosti, nastupa pred kamerama ili broja izjava datih novinarima. Liderstvo podrazumeva i sposobnost da se oko određenog stava okupe ljudi koji pripadaju istoj političkoj opciji.

A ovde je slika prilično zanimljiva.

Milić i deo opozicionih odbornika – izlaze.
Kerković i Mitić – ostaju.

Jedna sala, jedan minut i dva različita politička izbora.

I tu se priča ne završava.

Uoči predstojećih parlamentarnih izbora, Milić je stao uz studentsku listu, čime je napravio još jedan korak na široj političkoj sceni.

I to je, naravno, njegovo legitimno političko pravo.

Ali onda je sasvim legitimno i pitanje javnosti: da li dr Dragan Milić zaista predvodi nišku opoziciju ili pre svega gradi sopstvenu političku poziciju?

Jer teško je nekoga nazvati predvodnikom opozicije ako mu ni svi opozicioni odbornici ne slede stavove.

Još je teže kada se različitost stavova vidi u jednom tako jasnom trenutku – ko je ostao u sali, a ko je iz nje izašao.

I dok Milić poslednjih meseci nastupa sa velikim idejama – od ukidanja gradskih opština do jednog holdinga za sva javna preduzeća – u praksi se pokazuje da ni sama opozicija nije spremna da stane iza svakog njegovog političkog poteza.

Možda je zato i najbolji opis sadašnje niške opozicione scene upravo ono što se dogodilo na početku skupštinske sednice:

jedni su izašli, drugi su ostali.

Ako je Milić zaista predvodnik opozicije, ostaje jedno jednostavno pitanje:

Gde su mu sledbenici?

Za sada, bar u Skupštini Grada Niša, izgleda da ih nema baš onoliko koliko bi se moglo zaključiti iz njegovih javnih nastupa.