Закон о политичким странкама на испиту

Уставни суд је оценио да се може поставити као спорно питање, да ли се законским ограничењем да политичку странку може основати 10.000 пунолетних и пословно способних држављана Србије у одређеном смислу онемогућава остваривање Уставом зајамчене слободе удруживања и онемогућава остваривање уставом утврђеног права на слободно оснивање политичких странака, наводи се у образложењу решења тог суда.

Поставља се питање, наводи се, да ли се законски услов може остварити само заједничким деловањем 10.000 пунолетних и пословно способних држављана Србије што посредно доводи и до ограничавања слободе мишљења и изражавања, "јер је остваривање те слободе условљено заједничким деловањем, тј. у одређеном смислу сагласношћу воља 10.000 оснивача политичке странке.

Да ли се наведена питања могу поставити и у случају услова о оснивању странке националне мањине коју могу основати најмање 1.000 пунолетних и пословно способних држављана Србије уважавајући уставно правило према коме се не сматрају дискриминацијом посебни прописи које Србија може увести у политичком живота ради постизања пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини.

- У општинама где има мање од 10.000 бирача немогуће је основати локлану политичку странку уколико неког интересује само локална политика - рекао је Ђурић.

Како је законом обнова уписа у Регистар условљена успехом политичке странке на изборима, поставља се питање да ли се као успешно или неуспешно деловање може посматрати једино кроз број освојених мандата у Народној скупштини, односно покрајнској скупштини не узимајући у обзир друге изборне процесе као што су председнички или локални избори.

Политичка странка је на основу закона дужна да истеком сваке осме године обнови захтев за обнову уписа са истим бројем потписа, као и приликом оснивања странке, а странка не подноси пријаву ако самостално или у колаицији учешћем на изборима за народне посланике у Народној скупштини или скупштини аутономне покрајне освоји најмање један мандат.

Даље, услов о броју оснивача намеће питање да ли је тиме нарусено јединство правног поретка и знатно ограничено право удруживања, јер је, на пример, законом о удружењима, прописао да удружење могу основати три оснивача.

Како је Законом о политичким организацијама из 1990. године био прописан услов да странку могу основати 100 пунолетних грађана, да ли је тиме повређено уставно правило да се достигнути ниво људских и мањинских права не може смањивати.

Уставни суд је, како се напомиње, имао у виду легитимне законске мере које се могу предузети да би се утицало на број активних и репрезентативних политичких странака у политичком животу.