Зашто се све дуже задржавамо у ресторанима

Један популарни ресторан у Њујорку недавно је покушао да установи зашто им се све свише гостију жали на спору услугу. У претходних 10 година значајно су повећали број радника, смањили број јела на менију, али упркос томе што практично имају исти број гостију, време услуге се значајно продужило.

Изненадићете се шта су открили након што су прегледали старе снимке сигурносних камера.

Менаџери ресторана упоредили су снимке од 1. јула 2004. и 3. јула 2014. године. Ресторан је имао мало више гостију 2014, али су за оба дана испратили период током којег је услужено 45 столова.

Ево шта се дешавало 2004. године.

Гости улазе. Седају за сто и добијају меније, а од 45 група гостију три траже да добију друга места.

Клијенти у просеку троше осам минута пре него што затворе меније чиме показују да су спремни да наруче.

Конобари се скоро истог трена појављују да би преузели наруџбе.

Храна стиже у року од шест минута, с тим да компликованија јела стижу касније.

Од 45 муштерија двоје враћа наручену храну. Претпостављамо да је јело недовољно топло (пошто нису у питању одресци, претпостављамо да су тражили да се јела додатно загреју).

Конобари мотре на столове како би могли брзо да одговоре ако је госту нешто потребно.

Гости су готови, испоставља им се рачун и након пет минута напуштају ресторан.

Просечно време од почетка до краја: Сат и пет минута.

А ево шта се дешавало 2014. године.

Гости улазе. Седају за сто и добијају меније, а од 45 група гостију 18 захтева да добије нека друга места.

Пре него што чак и отворе меније ваде своје телефоне, неки се фотографишу, док други једноставно нешто "чачкају" на телефонима (нажалост, не зна се шта раде јер ресторани не надзиру Wi-Fi саобраћај).

Седам од 45 гостију одмах траже конобаре да им нешто покажу на њиховом телефону и троше просечно пет минута његовог времена. Конобари кажу да се ради о муштеријама које су имале проблем са повезивањем на бежични интернет и захтевали од конобара да им помогну.

Коначно, конобари питају госте шта желе да наруче. Већина њих није чак ни отворила мени и кажу конобарима да сачекају мало.

Гости отварају мени, стављају руке у којима су им мобилни на врх странице и настављају да раде нешто на мобилном.

Конобари се враћају да виде да ли су гости спремни да наруче или имају нека питања. Гост тражи да конобар сачека још мало.

Коначно, гости су спремни да наруче храну.

Укупно време од тренутка кад су гости сели до момента наручивања је 21 минут.

Храна стиже након шест минута, с тим да компликованија јела стижу касније.

Следи фотографисање хране, а гости, њих 26 од 45, троши у просеку три минута у фотографисању хране, а 14 од 45 фотографишу једни друге док је храна испред њих или док је једу. То траје четири минута у просеку, пошто фотографије треба прегледати, а понекад и поново урадити, пошто се гостима нека и не допадне.

Девет од 45 гостију враћа своју храну јер је хладна. Да се нису толико играли својим телефонима храна им се не би ни охладила.

Следећих 27 од 45 гостију тражи од конобара да направи групну фотографију. Од тих 27 њих 14 тражи од конобара да понови фотографисање пошто нису задовољни са првом фотографијом.

У просеку цео овај процес прегледања фотографија одузима још пет минута конобару који је очигледно за то време могао да се бави другим столовима које служи.

Наредних 20 минута гости потроше на своје мобилне телефоне - од тренутка када заврше са јелом до тренутка када затраже рачун. Такође, потребно им је у просеку још 15 минута више да плате рачун и напусте ресторан, него пре 10 година.

У осам случајева гости су налетели један на другог, а у једном случају и на конобара, док су слали поруке приликом изласка или уласка у ресторан.

Просечно време од почетка до краја: сат и 55 минута.

Своју анализу, објављену на многим америчким сајтовима, амерички ресторан завршава поруком да су захвални сваком ко уђе у њихов ресторан, пошто је конкуренција тако велика, уз молбу да ипак буду мало пажљивији.