Ево зашто се све чешће лечимо код приватника

Код лекара у дом здравља, у просеку, одлази се 10 пута годишње, (седам пута код изабраног и још три пута код специјалисте), а три пута помоћ или услуга потражи се у у приватном сектору. Број посета приватном лекару утростручен је у односу на претходну годину у свим регионима у Србији. Сваки трећа особа сматра да дуго чека на преглед у чекаоници. Један од 10 мисли да не добије преглед истог дана, који му је, по његовом мишљењу, хитно потребан.

Ово су неки од закључака испитивања задовољства корисника у државним здравственим установама, које сваке године на основу посебног упитника ради Институт за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Аутор анализе, др Мирјана Живковић Шуловић, специјалиста социјалне медицине, објаснила је да ове анализе служе да се добије мишљење наших пацијената о квалитету здравственог система и раде се од 2004. године.

– Лично бих рекла да је добијена оцена „слаба четворка”. Ови упитници служе руководиоцима установе да виде шта се може поправити. Невоља је што се у једној установи поправи све што се може поправити, али не и проблеми, који зависе од система. Изненађење је било повећање услуга приватног сектора – каже докторка Живковић Шуловић.

Анализа је обухватила све пацијенте у једном дану у свим домовима здравља, као и све пацијенте у болницама и клиникама (на интернистичким, хируршким, гинеколошким, као и одељењима рехабилитације), који су са болничког лечења отпуштени у једној недељи. Обухваћено је укупно 56.820 пацијената, 1.300 више него лане.

Да ли је десет посета државном лекару доказ да нам је лекар доступан, а здравствена служба добра? Став др Милице Николић Урошевић, изабраног лекара у београдском дому здравља „Врачар” и заступнице Удружења за заштиту права доктора опште медицине Србије, јесте да је то потврда лоше организације.

– У дом здравља долази стално иста одређена категорија пацијената, махом старији и хронични болесници, који нису у сталном радном односу. Неки долазе и по 10 пута месечно. Због тога на ред не стижу запослене особе, што је разлог због којег пацијенти одлазе код приватног лекара. Нико у министарству здравља нема снаге да ограничи број посета изабраном лекару и да дефинише коначно пакет услуга које се могу добити у оквиру обавезног здравственог осигурања – каже ова лекарка.

Приватни лекар, специјалиста физикалне медицине и рехабилитације, професорка др Олга Поповић Младеновић каже да се број пацијената повећао за две трећине, јер компликована и лоша организација рада у државним здравственим установама пацијентима не омогућава да добију услугу лечења када им је заиста потребна. Каже да је у јануару, који је традиционално „сушан” месец, њена приватна ординација била пуна пензионера, неки су подигли готовинске кредите и платили лечење.

– Разлог за то је дуго чекање на рехабилитацију у домовима здравља. Догађа се да се пацијенту скине гипс са руке, а онда му рехабилитацију закажу за три недеље. То није у реду. Осим тога, многе услуге приватника нису драматично скупе: рендген у једном дијагностичком центру кошта 2.000 динара, а у неким домовима здравља чека се и дуже од месец дана – наводи докторка Поповић Младеновић.

Она додаје и да многи плаћају велики број лабораторијских анализа приватно, јер се оне уопште не раде у домовима здравља.

– Дугогодишња искуства домова здравља, који послују у оквиру платформе „Медигруп”, „Др Ристић” и „Једро” говоре да су најчешћи разлози зашто се пацијенти опредељују за нас стручност и љубазност медицинског особља, услуга без чекања, висок квалитет медицинске опреме и радно време  установе које је прилагођено корисницима –истиче Милена Гајовић Шреста, генерални директор „Медигрупа”.

Иначе, анализа „Батута” показала је да је сваки десети учесник испитивања рекао да је бар једном у последњих годину дана одложио посету лекару јер није имао новца. У плаћању и терапије, лекова и инјекција, учествује 38 одсто испитаних пацијената. Осим код дечјег зубара, у свим службама у домовима здравља пацијенти су мање задовољни услугама које добијају од здравствених радника у односу на прошлу годину.

Најнезадовољније су пацијенткиње на гинеколошко-акушерским одељењима. Такође, 2,3 одсто најупорнијих грађана још нема изабраног лекара. Занимљиво је и да 76,5 одсто грађана није мењало свог изабраног лекара, а 23,7 чак и не зна да имају право на то. Такође, готово је постало правило да се да се и код изабраног лекара чека најмање три дана. Од 9.782 испитаника у болницама и клиникама, за мање од седам дана до специјалисте кардиолога или пулмолога или другог интернисте стигло је 19,6 одсто испитаних, а дуже од 30 дана је чекало 15 одсто. 

– То је само ствар лоше организације. Ни у једном правилнику није написано да посета изабраном лекару мора да се заказује, али је то одлука руководилаца. То није добро, јер изабрани лекар мора да прими акутна и хитна стања, а некада за то нема времена јер су све термине попунили унапред заказани хронични пацијенти – каже др Милица Николић Урошевић.